Prva nemačka kancelarka, sada već poznata Angela Merkel (Angela Merkel), vedri i oblači Evropom. Nije ni čudo što je mnogi nazivaju nemačkom “Gvozdenom lejdi”, pronalazeći u njoj mnoge sličnosti sa nekadašnjom premijerkom Velike Britanije, Margaret Tačer (Margaret Thatcher), koju je čuvena Meril Strip (Meryl Streep) nedavno ovekovečila na velikom platnu.
Odlučna, zahtevna, nepopustljiva, hladna, rezervisana, neženstvena i neustrašiva uglavnom su epiteti kojima svetski mediji opisuju Merkelovu. Mnogi njenu strogost pripisuju odrastanju u nekadašnjoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, ali i obrazovanju, jer je, za razliku od mnogih poltičarki, doktor nauka fizike, sa doktoratom iz oblasti kvantne hemije, a ne prava ili političkih nauka kako bi se očekivalo. Kao veoma precizna i pragmatična, još tokom studentskih dana brzo se probijala i isticala u socijalističkom omladinskom udruženju “Slobodna mladost Nemačke”. Uvek je bila politički aktivna i krajem osamdesetih priključuje se novooformljenom demokratskom pokretu u usponu nakon pada Berlinskog zida. Na prvim izborima u ponovo ujedinjenoj Nemačkoj, Merkelova je izabrana za poslanicu u parlamentu. Uspešnu političku karijeru ostvarila je uz veliku pomoć bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola (Helmut Kohl) koji je svoju štićenicu i miljenicu zvao “moja devojka”.
“Endži”, kako je zovu prijatelji, je 2005. godine stupila na odlučujuće mesto nemačke političke scene. Iz sadašnje perspektive, politički analitičari u Nemačkoj tvrde da su mnogi na početku potcenjivali prvu kancelarku ne znajući šta mogu da očekuju od naizgled nezanimljive žene, koja nije delovala kao da obećava mnogo. Spoljašnost joj nije išla u prilog i mnogima je bila antipatična, bez trunke harizme i šarma. Kada se pojavila sa tipičnom paž frizurom i dva broja većom odećom nije izgledalo da će dogurati do nadimka “Gvozdena Endži”, ali ona karijeru nije ni planirala da gradi na imidžu lepotice. Merkelova je stekla poverenje glasača odlukama koje je donosila i političkim potezima, koji su umanjili efekat ekonomske krize u Nemačkoj. S njom definitivno nema šale, a Nemcima očigledno ne smeta to što je, kako kažu, previše ozbiljna jer je po drugi put izabrana da obavlja najvažniju političku funkciju u državi, a podržalo ju je 60% zadovoljnih glasača.
Sa takvim političkim uspehom kakav je ostvarila, Endži se kad tad desi i pozitivna transformacija izgleda. Iako ona i dalje preferira odela koja baš i ne odgovaraju figuri, dopustila je sebi da odevne kombinacije oživi bojama i modnim detaljima poput šalova, ešarpi i nakita. Evolucija stila podrazumevala je i moderniju frizuru koja je uvek oblikovana kako i priliči ženi koja teži da izgleda samouvereno i moćno. Iako niko nije verovao da će Angela Merkel ikada biti nečija modna muza, 2006. godine njena neustrašivost i praktičnost inspirisale su nemačkog dizajnera Volfganga Jopa (Wolfgang Joop), osnivača modne kuće JOOP!, da tadašnju kolekciju za jesen/zimu posveti upravo njoj. Kasnije, tokom 2009. Jop je u jednom intervjuu izjavio da bi Merkelova trebalo više da ističe dekolte, ali ovakav savet se nije dobro odrazio. Prilikom jedne posete norveškoj operi 2008. godine obukla je veoma svečanu, ali prilično izrezanu haljinu, koja se nije baš svima dopala, jer je isuviše otkrivala, što mnogi ipak nisu želeli da vide.
“Gvozdena Endži” je 2009. godine inspirisala i čuvenog proizvođača lutaka Barbi (Barbie), kompaniju Matel (Mattel), da jednu od lutaka specijalno kreiranih za Barbikin pedeseti rođendan izradi po njenom liku. Barbika Endži nesumnjivo liči na nemačku kancelarku sa njenom firzurom, odećom i potpuno pogođenom nijansom plavih očiju. Figura je naravno Barbi savršena, a tu je i osmeh koji ne možemo tako često videti na licu Angele Merkel.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.