Retko kome se dopada kada neko ima cilj da po svaku cenu sazna i objavi strogo čuvane tajne koje bi sigurno mogle da uruše autoritete, sisteme i poretke ukoliko bi uzdrmale ljude i navele ih na razmišljanje. Za kontroverznog Džulijana Asanža (Julian Assange), osnivača neprofitne organizacije Vikiliks (WikiLeaks), koji pokušava da prodre što dublje u svet poverljivih informacija, reklo bi se da je lud. Možda to radi iz interesa ili možda ne odustaje od istine. Sledbenici ga smatraju beskomrpomisnim borcem za ljudska prava, a oni koji ga kritikuju smatraju da sve to radi zarad publiciteta i da svetu čini mnogo više lošeg nego dobrog ugrožavajući živote mnogih.
Iako su mišljenja podeljena, reporter Njujork Tajmsa (New York Times) Rafi Kačadurijan (Raffi Khatchadourian) koji je sa Asanžom proveo nekoliko nedelja, tvrdi da je izuzetno inteligentan i harizmatičan, te da je u stanju da oko sebe stvori atmosferu koja podstiče ljude da ga bodre i da mu pomažu. Zbog neuobičajenog poziva i posledica koje uporni prelazak preko svih granica povlači za sobom, Asanž je neprestano u pokretu. Nekako uspeva da vodi Vikiliks sa različitih mesta na kojima se kratko zadržava. Objavljivanjem raznih poverljivih informacija, vojnih diplomatskih i drugih, razjario je mnoge koji su mu sada za petama. Nameće se pitanje čemu toliko uzbuđenje sa svih strana, ukoliko to što objavljuje nije istina? Za život u stresnim uslovima veoma dobro dođe to što Asanž može dugo da izdrži bez hrane i sna. Živi od ostvarenja cilja – dopreti do dokaza o istini i podeliti saznanja sa svetom.
Po svemu sudeći veoma je dobar lider i ima ubedljiv nastup, iako mu metode nisu uvek prihvatljive, a često su i nedozvoljene. Asanž i Vikiliks najviše su uzdrmali svet kada su u aprilu 2010. godine objavili video snimak iz američkog vojnog helikoptera koji ubija civile u Iraku 2007. godine. U tom incidentu ubijeno je i dvoje iračkih novinara Rojtersa (Reuters), a ranjeno je i dvoje dece. Video jasno prikazuje da mete američkih vojnika nisu naoružane niti se spremaju na napad, međutim, ipak pucaju bez zadrške uz gnusne komentare i smeh. To se ne može videti u večernjim vestima, kako kaže Asanž. Trebalo bi veoma dobro se zapitati zašto je to tako i u kakvom je stanju današnje novinarstvo. Ono što zastupa Asanž najbolje je objasnio sam gostujući na TED-ovom skupu. To je neprofitna organizacija koja istražuje aktuelne teme raznih oblasti. Pogledajte zašto Asanž smatra da je svetu neophodan Vikiliks.
Ne može se reći da je Asanž naočit i da ima neviđen stil. Zaštitni znak mu je, nesumnjivo, upadljiva, blajhana kosa, gotovo bela, ali i snažan glas kojim govori tiho i usporeno, te izrazita mršavost i umor na licu. Zameraju mu i da se malo smeje, da nema dobru dikciju i da ga je teško razumeti, što je nedopustivo u njegovom poslu. S druge strane, intervju koji je dao za TED pokazuje da ima smisla za humor i u svakom trenutku zna o čemu priča, savršeno vladajući informacijama, spreman da odgovori na svako pitanje. Mnogi su Asanža, kada se tek pojavio, proglasili ikonom ne-stila, a sada ga mnogi modni časopisi, poput francuskog Le Figaro Madame, proglašavaju jednim od najbolje obučenih ljudi na svetu hvaleći modni preobražaj kojem se podvrgao i koji je očigledno dao rezultate. Potvrdilo se koliko je imidž značajan. Nema više loše skrojenih odela, razvezanih kravata i sumnjivih pramenova u kosi. Asanž je promenio ploču, pa se očešljao i počeo da koristi aksesoare, a da bi ga ljudi bolje čuli i videli.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.