Prethodne tekstove iz serijala “Stil moćnih ljudi” možete pročitati ovde.
Ako ikada pomislite da ste u bezizlaznoj situaciji, razmislite još jednom i uvek se zapitajte je li sve baš toliko strašno i tako crno. Sigurno nije crnje od života sa roditeljima narkomanima koji su oboje zaraženi HIV virusom. Sigurno ne možete ni da zamislite da sa petnaest godina ostanete na ulicama Bronksa prepušteni sami sebi, svesni da vam nema druge nego da se snalazite. Liz Marej (Elizabeth Liz Murray) danas se seća tih dogodovština i iskustava sa jedne sasvim druge tačke gledišta. Ipak, teško je zaboraviti da su njeni roditelji socijalnu pomoć trošili na kokain i heroin, a da su Liz i njena sestra večerale kockice leda i podelile pastu za zube da ne umru od gladi.
Portret za italijansko izdanje časopisa Grazia
Uprkos svemu, Liz kaže da nije kivna na svoje roditelje, jer smatra da su je oni voleli. Njihovi problemi su bile loše navike i slabost, što, kako ona kaže, ne znači da su bili loši ljudi i da nas nisu voleli, ali su bili slabi i nemoćni u borbi protiv zavisnosti. Lizina majka je stalno govorila da će jednoga dana život biti bolji, Liz kaže da je ona sebi stalno govorila da će jednog dana sama srediti svoj život i tako i bi. Dok je provodila vreme lutajući ulicama Njujorka shvatila je da će joj život pružiti šansu jednom, pa možda nikad više i da umesto što se oseća kao žrtva loših izbora svojih roditelja, mora da napravi svoje izbore i prestane da traži izgovore za sebe.
Liz na jednoj od svojih radionica
Sa sedamnaest godina i bez redovnog školovanja i normalnog života Liz se odvažila da pokuša sve da preokrene i da se posveti učenju. Zaklela se sebi da će gimnaziju da završi za dve godine i u tome je i uspela završavajući celu godinu za jedno polugodište i idući u školu i danju i noću. Imala je i razne mentore koji su joj pomagali i uzeli je pod svoje nadajući se da će spasiti jedan mladi život i izvući je iz potpunog beznađa. Malo po malo Liz je krčila put ka uspehu. Ubrzo je saznala da “New York Times” daje stipendije za studiranje ugroženim studentima i kao jedan od deset najboljih đaka svoje generacije otišla je na Harvard (Harvard University) da vidi da li je to svet u kojem bi se snašla ili bi to bio preveliki zalogaj za nju. Osvojila je jednu od šest stipendija za koju se prijavilo više od tri hiljade đaka i 2009. godine je diplomirala na Harvardu.
Liz deli mudrost
U međuvremenu, Lizini roditelji su umrli od side. Za njih drugačiji put nije bio moguć. Za razliku od njih, Liz je odabrala da živi. Ona danas drži radionice i govore za ljude koji ne znaju kuda su krenuli u svom životu i kojima je teško da se bore i da shvate da sve mogu bez obzira na svoju prošlost i na neadekvatno odrastanje. Liz voli da kaže da ljudi moraju da prestanu da krive svoju prošlost da bi zakoračili u svoju budućnost. Često svi mi loše stvari koristimo kao izgovor da bismo bilo šta pokušali najviše zato što se plašimo neuspeha, a to je potpuno pogrešno. Ako ne pokušamo nikad nećemo saznati šta je sve dobro moglo da nam se desi. Liz je sve preokrenula i postigla mnogo toga. Govorila je na skupovima gde su počasni gosti bili Toni Bler (Tony Blair), Mihail Gorbačov (Михаил Сергеевич Горбачёв), pa čak i Dalaj Lama (Dalai Lama). Napisala je i bestseler “Breaking Night” u kojem priča o svom turbulentnom putu od Bronksa do Harvarda.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.
