Industrija modernih tehnologija u Džeku Dorsiju (Jack Dorsey) prepoznaje novog Stiva Džobsa (Steve Jobs), što zbog dostignuća u digitalnim komunikacijama i načinu plaćanja karticama pomoću pametnih telefona, što zbog načela i interesovanja koja su im zajednička, poput fascinacije istočnjačkim kulturama i filozofijom. Dorsi, međutim, nerado govori o ovom poređenju, obično zato što su ljudi skloni bespotrebnim analizama koje se uglavnom završe zaključkom da Dorsi kopira Džobsa, jer, zaboga, obojica vole Bitlse (The Beatles). Dorsi ponajviše ne voli takva poređenja, jer su ona senzacionalistička i rad obojice stavljaju u potpuno drugi plan, što mu se i te kako ne dopada.
Uvek usmeren na stvaranje i ideje
Džek Dorsi nije želeo da bude novi Stiv Džobs, ali je želeo da promeni način na koji komuniciramo, a sada i način na koji trošimo novac. Čitava filozofija na kojoj se zasnivaju njegove ideje nastala je kao posledica dugogodišnje fascinacije tokovima međuljudskih interakcija u okviru jednog sistema, jednog društva, jednog grada. Još kao dečak, Dorsi je bio zaljubljen u grad i u gradske mape. Obožavao je gradski saobraćaj, diveći se sistemu koji funkcioniše glatko i ljudima omogućava da se kreću, povezuju i stvaraju. Podjednako talentovan za matematiku i umetnost, Dorsi je svojih pet minuta dočekao kada je njegov otac kupio prvi kompjuter. Od tada nije prestao da izučava programiranje, da bi kao tinejdžer već bio talentovani programer. Kasnije je sve svoje veštine i ideje otelotvorio u Twitteru, koji je, zapravo, inspirisan “jedinstvenom haiku poezijom” pomoću koje taksisti komuniciraju preko radio stanica.
Prijatelji kažu da je Džek izuzetno elokventan
Čuvenih 140 karaktera koji čine “tweet” smišljeni su da bi ljudi razmislili o tome kako da iscede suštinu svojih razmišljanja, osećanja i informacija, i pošalju smislenu poruku u globalni tviteraški etar. Danas, posle šest godina, Twitter koristi više od 200 miliona ljudi, a to uključuje ne samo pojedince već i ozbiljne političke i državne organizacije, medijske kuće i poznate ličnosti, te je tako i postao digitalni interaktivni svet, koji neguje zasebnu kulturu komunikacije, drugačiju od Facebooka i drugih društvenih mreža. Na sličan način, Dorsi je 2009. godine počeo da razvija ideju koja bi učinila plaćanje karticama dostupnim svakom pojedincu pomoću pametnih telefona i tableta, odgovarajuće aplikacije i “Square” uređaja. “Square” je kockica koja se prikači na moblini telefon i pomoću te aplikacije korisnik izvrši naplatu tako što unese iznos i provuče karticu kroz “Square” uređaj, a detaljan račun i opis kupovine stiže mušteriji na mejl, kao dokaz da je transakcija uspešno izvršena. Uređaj je besplatan, ali se naplaćuje provizija za korišćenje aplikacije.
“Square” plaćanje - odraz jednostavnosti
Uzveši u obzir da Dorsi ima udela u dve veoma vredne kompanije sa svojih 35 godina, reklo bi se da je odličan biznismen, međutim, kako i sam objašnjava, on je mnogo bolji izumitelj nego biznismen ili menadžer. Sebe vidi kao osobu koja je zadužena da stvori potrebe i usluge koje ljudima olakšavaju svakodnevne interakcije. Kako kaže, mora još dosta da radi na veštinama rukovođenja da bi ostvario svoj san iz detinjstva, a to je da jednog dana postane gradonačelnik Njujorka. Dorsi je veoma ambiciozan, ali nije klasičan radoholik kao mnogi koje je iznedrila “Silicijumska dolina”. Iako je maksimalno posvećen svojim kompanijama, Dorsi ima i druga interesovanja, jer smatra da što više sfera upoznaš, to je više ideja u tebi. Tako je on, pored programiranja, izučio i pravljenje farmerki, pohađao kurseve za masera, hteo da bude botanički ilustrator i još mnogo toga.
Do skoro je živeo skromno, ali je ove godine rešio da mu ipak treba pristojna kuća
Na kraju krajeva, Džek Dorsi je izuzetno povučeni vizionar modernih tehnologija. Gotovo nikad ne govori o svom privatnom životu, koji je do skoro bio u velikoj meri asketski i pored bogatstva koje su mu doneli Twitter i “Square”. On radije razmenjuje ideje, što se do sada pokazalo kao jedini smisleni put u njegovom životu.
Izvori fotografija: vanityfair.com, wired.com, inc.com, vator.tv, theultralinx.com
Prethodne tekstove iz serijala “Stil moćnih ljudi” možete pročitati ovde.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.
