Što je više nepromišljenih izjava američkih zvaničnika i sve dok vrednosni sistem društva i medija opada, to je više posla za Džona Stjuarta (Jon Stewart), omiljenog urednika i voditelja satiričnih vesti emisije “The Daily Show” na kanalu Comedy Central. Džonov humor je inteligentan i zahtevan, što će reći da nije za svakoga. Namenjen je svima onima koji misle svojom glavom i pomno prate šta se oko njih dešava, a da pritom uspevaju da sačuvaju zdrav razum i sposobnost da čitaju između redova. Dešava se da i Džon ponekad zbija šale samo radi zabave, ali to je retkost. Ono što je sigurno jeste da on “nikad ne spava” i da mu ništa ne može promaći. Stoga njegovu emisiju redovno prati politička i holivudska elita, za koju se ne može reći da voli kad se nađe na Stjuartovom nišanu.
Poznato je da Sjuart nikoga nikada nije poštedeo. On se ne libi da oplete čak ni one koji ga, takoreći, hlebom hrane, što nije uvek najbolji recept za popularnost u društvu u kojem se sloboda mišljenja i govora ohrabruje sve dok to nekome ne zasmeta, obično nekome ko je moćan i uticajan. Međutim, Stjuartov britki humor osvaja sve veću gledanost i popularnost, da se očigledno ne isplati lupati mu packe, jer bi takav potez samo podstakao njegovu ludu hrabrost i iskrenost, te bi onaj koji bi pokušao da ga ukroti, u najboljem slučaju, bio tema njegove emisije samo jedno veče. Za mnoge koji nisu u redovima samozadovoljne, vladajuće elite u Americi utešno je saznanje da postoji neko ko se javno nikoga ne plaši i nema dlake na jeziku.
Stjuart zajedno sa svojim timom scenarista i producenata nalazi inspiraciju upravo u negodovanju onih koji se osećaju prozvano u njegovim emisijama. Svi ga optužuju da namerno radi protiv njih, da bi veličao njihove protivnike što on, naravno, vešto opovrgne kada u nekoj od svojih emisija izrešeta baš one za čije interese navodno radi. Američku elitu, kako političku, tako i holivudsku, hvata panika od toga što nigde ne mogu da ga svrstaju i nikako ne uspevaju da ga definišu, uporno mašeći poentu onoga što Stjuart pokušava da postigne. Na sve neumesne opaske i zlurade insinuacije, on samo kaže: “Shvatite ljudi, ja sam komičar!”. To nije, i ne treba da bude, nikakvo opravdanje za bilo šta, već samo objašnjenje da će on u svemu i bez ikakve razlike naći inspiraciju za satirične komentare. Na kraju krajeva, to mu je i posao.
Sjuart je oduvek želeo da bude komičar i satiričar. Počeo je na dnu, gde i svi ostali, pretrpevši mnoge neuspehe, dok se nije izveštio u odabranom zanatu. Kao i u svakoj profesiji, i u njegovoj čovek mora da se pronađe i shvati šta mu najviše leži. U Stjuartovom slučaju jezgro inspiracije su, svakako, odsustvo zdravog razuma i sistema vrednosti u gotovo svim sferama društvenog i političkog života u Americi. S obzirom na to da pati i od nesanice, on je odabrao da besmislice koje ismeva pronalazi u svakodnevnim važnim dešavanjima. Iako kaže da je njegova emisija isključivo zabavnog karaktera, ne može se reći da između redova ne proviruju poruke, kojima pokušava da prodrma uspavanu naciju i provuče neke zaboravljene istine kroz skečeve i priloge. Stjuart se na svojevrstan način bavi stvarnim problemima, neumorno pokušavajući da ukaže svojoj vernoj publici gde je zapelo, pa ko razume, shvatiće.
Prethodne tekstove iz serijala “Stil moćnih ljudi” možete pročitati ovde.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.