Kada je imala samo dvanaest godina, Niki Janofski (Nikki Yanofsky) otvorila je Međunarodni festival džeza u Montrealu. Jasno je da takvu čast ne dobija bilo ko, s obzirom na to da je tim nastupom postala najmlađi izvođač koji je ikada otvorio montrealski festival. Posle tog nastupa, viđeniji muzički producenti, što kanadski, što internacionalni, počeli su da se bore za nezapamćeni talenat devojčice čudesnog glasa, stvorenog za džez. Već sledeće godine, trinaestogodišnja Niki postala je najmlađa pevačica koja je ikad snimala za poznatu američku dzež produkcijsku kuću “Verve Records”. Naime, pozvana je da učestvuje na albumu posvećenom kraljici džeza Eli Ficdžerald (Ella Fitzgerald), za koji je izvela njenu čuvenu numeru “Airmail Special”.
Uspesi i značajni nastupi su se od tada samo nizali, počev od nastupa u čuvenom njujorškom Karnegi Holu (Carnegie Hall), o kojem čak i uspešni pevači samo maštaju, a Niki ga je osvojila sa nepunih četrnaest godina. Dve godine kasnije pripala joj je čast da otvori Zimske olimpijske igre u Vankuveru 2010. godine izvedbom kanadske himne. Sada sa osamnaest godina već priprema svoj treći studijski album. Ni nagrade ni priznanja ne izostaju, a Niki tek čekaju ozbiljan rad i karijera.
Ne postoji nikakva neverovatna priča o tome kako je Niki doživela uspeh maltene preko noći. Kako i sama kaže, njena priča je definitivno bajkoviti kliše. Oduvek je bila svesna svog talenta, ali se nikad nije ozbiljno bavila muzikom, iako je to žarko želela. Međutim, i pored očiglednog talenta, roditelji njenu strast prema muzici nisu shvatali ozbiljno pripisujući je tinejdžerskim maštarijama, sve dok Niki nije bila toliko uporna i nagovorila oca da je povede na jedan od dobrotvornih nastupa njegovog amaterskog benda iz komšiluka. Igrom slučaja na tom koncertu bio je i organizator Međunarodnog festivala džeza u Montrealu kojeg je Niki odmah kupila. Od tada za nju više ništa nije bilo isto i svi je shvataju veoma ozbiljno.
Osim što je uspešna, talentovana, lepa i ambiciozna, Niki je i veliki filantrop i dobrotvor. Kada govori o sebi često ističe da joj je veoma važno da se na neki način oduži za sreću koja joj se u životu dogodila jer je uvek svesna da sreća može i da se preokrene, kao i da se mnogima, koji je i te kako zaslužuju, možda neće nikada osmehnuti. Stoga je Niki veoma posvećena dobrotvornom radu, prikupljanju novca za akcije pomoći i osnivanju fondova za studentske stipendije. Od početka svoje karijere do danas, Niki je uspela da prikupi više od deset miliona američkih dolara za razne vrste pomoći. Ona kaže da joj to pomaže da čvrsto stoji na svojim nogama i da je stalno opominje da ne odluta od stvarnosti u san koji joj se možda prerano ostvario.
Poslušajte kako je Niki pevala sa četrnaest godina.
Prethodne tekstove iz serijala “Stil moćnih ljudi” možete pročitati ovde.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.