Sa šesnaest godina Ričard Brenson (Richard Branson) shvatio je da njegov neobuzdan duh i kreativnost neće opstati u školi. Njegova vizija rada i života gušila se u poželjnim društvenim okvirima i on je odlučio da odustane od “pravog puta” preuzevši na sebe rizik snalaženja i borbe da ostvari svoje snove i proživi jednu neobičnu avanturu. Pošto se nije proslavio u akademskim poduhvatima zbog disleksije, fokusirao se na unapređenje svog liderskog talenta i energiju je usmerio na saradnju sa ljudima iz kojih je uvek uspevao da izvuče ono najbolje. Nikada nije propustio nijednu priliku, pa makar se na kraju i izjalovila. Morao je sve da proba i da da sve od sebe.
Kada je otišao od kuće i preselio se u London, Brenson je živeo u hipi komuni okružen ljudima koji su se bavili muzikom, probijali granice i menjali način života mladih u Velikoj Britaniji. U takvom okruženju, koje je nesumnjivo inspirisalo Brensona, rodila se ideja za njegov prvi uspešan mladalački poslovni projekat: časopis “The Student”. Oko sebe je okupio ekipu studenata koji su kao i on više od svega želeli da naprave nešto drugačije. Kada je prvo izdanje časopisa bilo spremno 1966. godine, uspeli su da zarade čak osam hiljada dolara od prodaje oglasnog prostora. Pedeset hiljada primeraka prvog broja “The Student”-a podelili su besplatno uspevši da pokriju sve troškove sa onim što su od reklama zaradili.
O ovome je kao student mogao samo da sanja - Brensonovo letovalište na karipskom ostrvu Neker
Brend Virgin Brenson je osnovao nekoliko godina kasnije da bi zaradio dovoljno novca da “The Student” opstane. Virgin je bila firma za distribuciju ploča poštom, koja je kasnije prerasla u “Virgin Records”, izdavačku kuću, za koju je prvi singl pod nazivom “Tubular Bells” izdao Majk Oldfild (Mike Oldfield) 1973. godine. Da bi imao gde da promoviše svoje umetnike, Brenson je osnovao i internacionalni radio “Virgin”.
Kako je postajao sve uspešniji, osamdesetih godina je odlučio da brendu Virgin pridruži i aviokompaniju “Virgin Atlantic Airways”, čije usluge upotpunjuju kompanije “Virgin Holidays” i “Virgin Holidays + Hip Hotels”. Imperija “Virgin” danas nema šta nema, što bi rekli od igle do lokomotive, od vozova preko medijskih, osiguravajućih, izdavačkih kuća, neprofitnih organizacija za pomoć ugroženima i za zaštitu životne sredine, pa sve do kompanije “Virgin Galactic”, prvog prevoznika putnika u svemir.
Brenson najviše voli "Virgin Galactic"
Može se reći da Brenson sve što poželi da proba, kao što je let u svemir, voli da omogući i drugim ljudima i tako osniva kompanije pomoću kojih će ostvariti sve svoje, ali i tuđe snove. A cena – prava sitnica! Ako biste da se otisnete od majke Zemlje treba vam tričavih dvesta hiljada dolara da rezervišete svoje mesto u Virgin letelici koja je konačno dovedena do perfekcije i uskoro će oni koji su uplatili ovu avanturu stvarno moći i da je prožive. Iako mu nije svaki projekat bio uspešan, većina je opstala i našla i podršku i publiku u javnosti. Stoga nije čudno što je 1999. godine Brenson imenovan za viteza britanskog kraljevstva i dobio titulu Sera u znak zahvalnosti za njegove poslovne poduhvate.
Pomoću nekonvencionalnosti do uspeha
Brenson može da ima sve, ali on ne mari mnogo za luksuz radi luksuza. U njegovom životu sve mora da ima poseban značaj i svrhu. Sve što ima i te kako zna da ceni, te zato nije poznat po rasipništvu, zbog kojeg bi ga, kako tvrdi, bilo sramota. Za razliku od drugih velikih igrača, Brenson se ne libi da bude glavni promoter svojih brendova i da se pojavi u javnosti obučen kao žena ili flašica brenda Virgin Cola. Izuzetno je nekonvencionalan i mnogi kažu da je zato jedan od najuspešnijih preduzetnika na svetu. Za njega posao mora da bude zabavan i inspirativan, a ne mučan, i to mu je, pored porodice, jedna od najvažnijih stvari u životu.
Izvor fotografija: Associated Press
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.
