Postoje četiri osnovna stila, odnosno načina na koje se vezujemo za osobe sa kojima uspostavljamo emotivne veze. A od tih stilova u velikoj meri zavisi uspeh i trajnost naših veza, naročito ako se povežemo sa nekim čiji stil vezivanja nije kompatibilan našem stilu.
Sigurno ili autonomno povezivanje
Ovo je najbolji stil povezivanja, koji imaju osobe koje sebe vide pozitivno, stabilne su i samopouzdane i nije ih lako uznemiriti i uzdrmati. Ove osobe su sposobne da balansiraju u svojim emotivnim vezama sa povezanošću i pripadnošću koje osećaju u odnosu na partnera sa jedne i sa potrebom za samostalnošću i sopstvenim životom, sa druge strane. Osobe sa ovim stilom vezivanja su prilagodljive, komunikativne, autentične, dobronamerne i pune razumevanja – one nisu postale takve, zato što su ih loša iskustva u životu zaobišla, nego upravo suprotno, zato što im je manjkalo ljubavi i podrške, pa i gore od toga. Njihova samouverenost i opuštenost u odnosu ne potiče iz neke povlašćenosti i nedostatka traume, nego iz sposobnosti da objektivno procenjuju svoj život i da sagledavaju sebe i svoje postupke. Ne plaše se napuštanja, ni initimnosti i vezivanja i obično su zadovoljni onim što imaju, čak i onda kada žele da imaju malo više.
Anksiozni stil povezivanja
Osobe koje kroz anskioznost, zabrinutost i preokupiranost nevažnim sitnicama emituju negativan model sebe, vide u drugima pozitivnu sliku. U odnosima će pokazivati visok stepen teskobe, anksioznosti, nesigurnosti, ali zato neće izbegavati intimnost, neće bežati od vezivanja i bliskosti. Ove osobe se plaše napuštanja, potrebno im je mnogo uveravanja u ljubav, dobre namere i pripadnost, a ponekad beže iz odnosa i prve prekidaju zato što više ne mogu da podnesu sumnju da će biti ostavljene i čekanje da se to najzad dogodi.
Osobe sa anskioznim stilom vezivanja često gaje iluzije i nemaju dobru orijentaciju u realnosti, pa to prenose i na odnos, zbog čega istinska osećanja trpe i bivaju gurnuta u drugi plan.
