Izbegavajući stil vezivanja
Ovu vrstu vezivanja karakteriše održavanje distance i emotivne nedostupnosti. Osobe sa izbegavajućim stilom vezivanja žele partnera i stalo im je do odnosa, ali nisu u stanju da se upuste u bliskost i intimnost, da se otvore i da se stvarno povežu. One deluju hladno, sebično i nezavisno, ali to je maska koju nose preko svoje nesigurnosti i preosetljivosti.
Gajeći ubeđenje da im niko nije potreban, oni lažu sebe, jer svakom ljudskom biću su potrebna druga ljudska bića, odnos primanja i davanja, emotivna veza, prijateljstvo. Ako neki odnos preti da ih suviše angažuje i uvuče, oni se osećaju ugroženo i povlače se u svoj unutrašnji svet – izbegavači imaju veoma bogat unutrašnji život – i podižu oprobane psihološke barijere i zaštite od emocionalnih nasrtaja na svoj distancirani mir. Oni su u stanju da isključe svoja osećanja, čak i onda kad su svesni da im je stalo i da na partnerovu uznemirenost i očajničke pokušaje da dopre do njih, uopšte ne reaguju. Oni će reći “ma baš me briga” i tako će se ponašati i ubediće sebe da se zaista tako i osećaju.
Stil vezivanja kojim dominira strah
Ove osobe žive u stanju stalne ambivalencije – želele bi da izbegnu ono što ih plaši, a plaši ih baš ono što ih privlači. Plaši ih velika bliskost, ali i udaljenost i distanciranost, plaše se da ne budu ostavljeni, ali plaše se i sopstvene impulsivnosti i toga šta mogu da urade u strahu. Zapravo, oni se najviše plaše da će biti povređeni, a istovremeno su sigurni da hoće, jer im iskustvo govori da emotivno angažovanje donosi mnogo ranjivosti i mogućnosti da budeš povređen. Njihove emocije su intenzivne, reakcije preterane i u njihovim srcima se stalno odvijaju emotivne oluje.
Da bi ispunili svoje potrebe, oni se upuštaju u odnos, ulaze u bliskost i intimu i onda bivaju povređeni – jer očekuju da budu povređeni i jer njihova hipersenzitivnost registruje pretnje, neiskrenost i loše namere tamo gde ih nema.
Osvešćivanjem svog stila vezivanja, naučićemo mnogo o sebi i shvatićemo šta je ono što nam remeti odnose i zbog čega nam se svaka veza završava na isti način. Možemo da postignemo emocionalnu zrelost, tamo gde smo do sada bili sputani, nedovršeni i uskraćeni, spoznajući način na koji smo emotivno oštećeni – dijagnoza onoga što nemamo, prvi je korak ka zadobijanju onog što nam je potrebno. A potrebni su nam stabilni i kvalitetni odnosi sa ljudima, koje ćemo postići jedino kroz punu svest o sebi.
Izvor fotografija: instagram.com/kattya_lisa
Brankica Milošević
