Istrajavanje i upornost su vrline koje se u našem društvu visoko vrednuju i kojima se pripisuju sva dostignuća. Nema sumnje da ćete ciljeve dostići tako što ćete istrajno raditi na njihovom ostvarenju i nećete odustati pred preprekama, ali stvari nikada nisu tako jednostavne. Ako ste već godinama zaglavljeni u vezama i odnosima kojima je odavno istekao rok, nezadovoljni ste poslom koji radite, a ipak ništa ne preduzimate da pronađete bolji posao, preopterećeni ste obavezama koje su postale besmislene i unose vam haos u život, ne možete se pohvaliti neodustajanjem i upornošću – to su stvari koje vam više ne služe, a vi ne uspevate da ih pustite. Ne zato što se bojite da ćete izgubiti nešto važno i dobro, nego zato što vas sprečava strah od odustajanja – u vašem umu, onaj ko odustaje je gubitnik, a vi ne želite da budete gubitnik. I ne znate šta je gore – da se osećate kao gubitnik, ili da vas drugi tako vide.
View this post on Instagram
Strah od odustajanja je stvaran, kažu psiholozi i često je povezan sa „zabludom o nepovratnim troškovima“, pojmom koji se odnosi na sklonost da nastavljamo sa ponašanjem ili posvećenošću nečemu u šta smo već uložili značajan i nepovratan napor. Zar da odustanete (tek tako) od veze u koju ste uložili vreme (godine), energiju, osećanja, materijalna sredstva, očekivanja, planove?! Ceo svoj život usmerili ste imajući u vidu taj odnos, stavljajući ga na prvo mesto i ulažući sve svoje resurse u njega. Ne želite da „bacite“ godine koje ste proveli uz nekog, ne možete da se pomirite sa „propalom investicijom“, da priznate da vam nije uspelo, da podnesete gubitak i nastavite dalje. Slično tome, možete opravdati ostajanje na poslu koji ste prevazišli, na kome se ne osećate cenjeno i ne možete da napredujete.
Posmatrajte stvari ovako – vaše vreme i trud (energija, ljubav, novac), već su potrošeni za vreme koje je prošlo (meseci, godine, decenije). Ako vam se nisu „isplatili“ do sada, verovatno neće ni u narednim mesecima (godinama, decenijama) i zato se zapitajte da li ima smisla nastaviti sa nekim ili nečim, što vas ograničava i ne ispunajva vas?
Dakle, strah od odustajanja bi mogao da bude povezan sa strahom od promašenih investicija (nepovratnih troškova), ali i sa starhom od promene, koju mnogi osećaju u manjoj ili većoj meri. Ljudi generalno imaju tendenciju da nastave da rade ono što rade, jer je promena sama po sebi zastrašujuća. Doslednost je nešto što nam uliva sigurnost, čak i kada je situacija povređujuća ili neprijatna. Ako razmišljate o raskidu, ili davanju otkaza, mogli biste bili zabrinuti zbog samoće i pomisli da možda nećete pronaći adekvatnog partnera, ili posao, da se nećete prilagoditi novom načinu života, novim odnosima i zadacima. Tako ćete ostati u zoni komfora, iako je ona zagušljiva i sputavajuća – tu se snalazite i možete nastaviti da se ponašate onako kako ste navikli, da prosto „terate dalje“, čak i kada vam je jasno da se više ne radi o istrajnosti, već o inerciji i nemogućnosti otpuštanja.
Pročitajte i ovo: Istražili smo: Toksična kultura istrajavanja i kada je zapravo okej od nečega odustati
Ali, strah od odustajanja tipičan je za savremen zapadnjački duh, za kulturu koja promoviše uverenje da se sve može postići napornim radom, da se za sve možemo izboriti i, posle suočavanja sa neuspesima i padovima, ipak možemo pobediti i na kraju uspeti i osvojiti zaslužene nagrade. To zvuči kao bajka – ideal u koji verujemo, ali ga ne dostižemo. Ako nastavimo da se trudimo, nešto će se pokrenuti, ili ćemo makar imati utisak da se stvari kreću i moći ćemo sebe da smatramo borcem koji ne odustaje. Ali ako pustimo ono što ne ide, bićemo neuspešni, gubitnici, obični luzeri.
Ukoliko sebe prepoznajte u ovom neproduktivnom istrajavanju, možete prevazići strah od odustajanja, tako što ćete se zapitati ko zaista posmatra vašu karijeru i vaše veze i ko sudi o vašim odlukama? Ko je zabrinut da li ćete ostati sa partnerom sa kojim ste u vezi već pet godina? Strah može učiniti da osećamo kako neka mračna senka vreba iza naših leđa, kako nas nešto posmatra i procenjuje svaki naš potez, osuđuje naše greške i ruga se našoj sramoti. Ali taj osećaj može biti unutrašnji – taj posmatrač je u nama.
Zamislite situaciju u kojoj se prijavljujete za učešće u nekom izazovu, seminaru, timu i saopštavate to svim svojim prijateljima, puni entuzijazma. Ubrzo otkrivate da vam je to previše naporno i dosadno i da biste najradije odustali. Tako se osećate, ali mozak vam govori da ne odustajete – ko je to u vašem umu, ko vas tera da nastavite ono što vam je mrsko? Vaši prijatelji vas sigurno ne bi osuđivali i uostalom, baš ih briga kako ćete provoditi svoje slobodno vreme. Čak i ako su od početka bili skeptični i verovali da ćete odustati, šta vam je važnije, da budete zadovoljni i rasterećeni, ili da budete u pravu? Ako ste to vi, taj osuđujući posmatrač, koji prezire gubitnike, da li postoji način da tu misao transformišete? Zašto ne biste mislili o sebi kao o avanturisti koji želi da isproba nove stvari, o fleksibilnoj osobi, koja eksperimentiše? Ova vrsta mentalnog preokreta može olakšati odustajanje i čak vas osloboditi straha od odustajanja.
View this post on Instagram
Pročitajte i ovo: Spremnost da odustanete – znak snažnog srca i bistrog uma
Možda se ne plašite da ćete nekoga izneveriti, ali šta zaista mislite da će se desiti ako odustanete? Da li je to realna pomisao? Možete da odredite šta vam izaziva anksioznost i strah i možete ih smatrati izazovom – možete preduzeti akciju, uprkos tome što osećate strah i nesigurnost.
Strah od odustajanja može biti u osećanju da ne kontrolišete svoju budućnost, ako skrenete sa zacrtanog puta. Ali, zapravo, ako od nečega odustanete, ako potrošene stvari, odnose i situacije pustite i oslobodite ih se, stičete veću kontrolu nad tim kako se vaš život odvija.
Najteže od svega može biti svađa sa sobom – jedan deo vas zna šta je bolje za vas i kako treba da postupite, ali drugi deo je defanzivan i teško vam je da donesete odluku. Možete provesti mučno vreme u tom pregovaranju sa sobom, u pokušaju da izvagate i vidite šta će da pretegne. Ali jednom kada odlučite i pokrenete se u pravcu u kome ste rešili da idete, anksioznost prestaje – sada ste u tome, i treba da se usmerite na akciju. Kad odlučite šta hoćete da učinite, imate više kontrole, jer strahovi i očekivanja više ne upravljaju vama. Zato, ako ste u dilemi, ako pokušavate da se dogovorite sa sobom i da pronađete snagu da od nečeg odustanete i da pustite, zapitajte se šta vas zaista sputava. Na kraju, znajte da ljudi uvek više žale zbog stvari koje nisu uradili, nego zbog onih koje jesu.
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
