Jutarnja kafa. Trčim na crvenim prstićima u crnom svilenom mantiliću do kuhinje. Sunce se probija kroz bele roletne. Deset sati je ujutro. Vikend.
Evo ga. Moj dragi sa izvajanim telom u beloj potkošulji, utegnutim boksericama i razbarušenom kosom. Seda naspram mene, pa baci pogled i kaže: “O, pa gde si lepotice?” Smeškam se i samo razmišljam kako da ga navedem da me tim snažnim rukama popne na sto, u isto vreme dok ruši kuhinjske elemente.
Zajedno smo četiri godine, i dan danas se isto želimo. Ustvari, lažem, danas je nešto drugačije.
Osećam nečiji miris. Osećam neku napetost, i nešto neverno. Znam, bila je juče u mojoj postelji sa svojim čvrstim grudima i tamnim tenom. Njena plava, duga, kovrdžava kosa se prostrla po mom jastuku. Čak ja počinjem da mirišem na njen skupoceni parfem. Znam, bila je tu, umesto mene.
Njena plava, duga, kovrdžava kosa se prostrla po mom jastuku...
“Ljubavi, šta si radio juče dok sam bila na poslu?” (pošto je on fudbaler, nakon treninga ima vremena za odmor, dok sam ja na poslu)
Ne gleda me. Još uvek sedi naspram mene, srče kafu i gleda rezultate sa poslednje utakmice njegovog tima.
“Alo?” – ponovim.
“Čujem, čujem, kako šta sam radio, spavao!”
Da li da se pravim luda, ili da mu lupim šamar, ili da se nasmejem? Pipam ga ispod stola i ponovim pitanje.
Diže glavu i kapira da mi je to samo jedan od glupih trikova da ga navedem da mi kaže. Gleda me i odguruje moju nogu od sebe.
“Koji ti je?” – pita me.
Odgovaram: “Je li ljubavi, reci mi, je l’ vam je seks dobar? Ti mi najavi kada treba da promenim posteljinu… ‘Oćemo da je pitamo hoće li da nam se pridruži večeras? Kakva je pod ovim istim svetlom pod kojim si sa mnom, noćima? Je l’ joj vidiš lepo izvajanu guzu kada stojiš iza nje?”
Ćuti. Sramotno me gleda i ne može da veruje šta sam uspela da izgovorim. Ja, primerna devojka koja radi, brine o njemu, kuva mu, podrška mu je, sve mu je.
“Ona nije ti, ali ni ti nisi ona. Dopunjavate se i odgovarate mi obe.”
Muk.
Nikada nisam plakala zbog njega, uvek sam bila ta koja je njega uspela da iznervira. Sećam se da sam imala želju da pokupim sve one kuhinjske elemente koje je trebalo da poruši i da ga povredim bilo čime.
Uzimam posteljinu, savijam je na delove i dajem mu.
“Ovo je sve što si doneo, imao. Sve sa čim si vodio ljubav i uživao. Sada izađi i ponesi sa sobom sve, to jest samo ovo, jer je to sve.”
Zarivam mu nokte u kožu i guram ga ka vratima oblačući na njega mantil koji sam mu kupila od svoje prve plate. Neka. Ispala sam prava do poslednjeg trenutka.
Kukao je, kao poslednja pi*ka, ali bilo je dosta, i njegovih mišića i njenih grudi, ostala sam sama, puna svojih mana, i svog ponosa.
Izvori: we haert it, tumblr
Sonja Savović za sebe kaže da se ne utapa u masu. Voli New York, žurke, momke i teretanu. Mrzi neuspehe, ali kaže da su oni samo jedna stepenica do uspeha. Ne sudite jој na prvi pogled, jer je to iskrivljena slika.
