6. Ultimativno sam rezistentna na vaspitanje. Taman kad pomislim da sam naučila lekciju, podvila rep, ispoštovala hijerarhiju, uvažila autoritet, ugledam predavače tih lekcija u svetlu pakosti, nedoslednosti, gluposti i ostalih vrsta niskosti i vrati mi se anarhija poput bumeranga. Ama ko su ti ljudi da mene uče? Neka se zapitaju zašto im smeta moje ponašanje i šta im govori o njima samima.
7. Nikad se ne zapitaju. Loš sam učitelj, jebite me, ne umem bolje.
8. Ne umem da ne odgovorim na pitanje. Uvek se potrudim da dam tačan i iskren odgovor. I posle se pitam što me nikad niko nije vrbovao za neku stranku…
9. Tokom duge i izgleda neizlečive bolesti neposrednosti, odolevajući svim zvaničnim i alternativnim medicinama, u egzistencijalnoj potrebi da prokletu boljku suzbijem, usporim ili makar zaustavim progresiju, razvila sam vrlo zajeban odbrambeni mehanizam – potpunu nesposobnost da zadržim u glavi ono što me ne interesuje, što atakuje na moj osećaj za filing, ako me razumete. Zaboravljam, ali temeljno i detaljno, sve tračeve, suvišne informacije o otrovnim, bolesnim i odvratnim ljudima, situacijama, odnosima, na televiziji, jednako kao i u životu.
10. Takođe sam nesposobna da taj masivni mehanizam učinim iole selektivnim, pa isto tako zaboravljam ono što me ne zanima u trenutku dok neko pokušava da me informiše, a što bi me možda zanimalo u nekom drugom trenutku, kad sam na pravoj frekvenciji.
