11. U istu kantu za đubre odlaze i sasvim korisne informacije, u smislu, koristile bi mi ponekad da se napravim pametna i informisana, kad hoću da učestvujem u nekom razgovoru gde pljušti opšta i specifična kultura. Te se tako s mukom prisećam imena omiljenih glumaca, filmova, knjiga, a tek reditelja i muzičara, ma užas. Na mojoj delete liniji oni su učitani zajedno sa političarima, stanarima farmi i ostalih rijalitija.
12. I kad počnem da lagujem i bagujem i ‘oću da crknem što ne mogu da se setim kako se jebeno zove moj najvoljeniji glumac na svetu, onaj što glumi onog u Hariju Poteru, umem da zovem telefonom usred noći nekoga za koga sam sigurna da zna. Dakle, bez pomoći prijatelja, šuplja sam kao sunđer.
13. Ne umem da dokazujem. Kad me neko nešto pita, ja odgovaram po difoltu – tačno i iskreno. Ali, ne daj Bože da krene sa onim, a odakle znaš. Još ako je sporna tema filozofsko-psihološko-ezoteričnog karaktera – e, tu ste se ujebali načisto. Ili ćete primiti od mene ono što znam, ili ćete potonuti u svoje sumnjičenje i odbraniti se od istine. Ne znam odakle znam. Samo znam. Toliko znam.
14. Mnogo toga ne znam. Da kuvam recimo. I kad hoću po receptu, uvek nešto zafali, pa moram da improvizujem. Meni se sviđa moje kuvanje. Intuitivno je, ali daleko od majstorstva.
15. I koliko god se borila da razobličim sve svoje maske, ne uspeva. Ko me ne zna, a sreće me i posmatra, misli da sam uobražena i drkadžija. To mi je potpuna enigma.
