23. Ah, arogantna sam u svojoj naivnosti. To je zato što, jebiga, nisam glupa.
24. Nepopravljiva sam. Možda zato što nisam ni pokvarena, ali vrlo teško apgrejdujem…
25. Pogrešno sam vaspitala decu. U skladu sa svojim sistemom vrednosti, koji ne priznaje vaspitanje. I uzalud se nadam da će im biti lakše nego meni. Možda samo utoliko što imaju podršku da budu sve što jesu.
26. Ah, sad idu bolne stvari. Propustila sam da rodim neku decu. Nisam smela da ih rodim ranije, jednoj budali koju sam obožavala kao nikog. A ni malo kasnije, jednom finom momku, koji od silne finoće nije mogao na vreme da mi kaže da ne zna šta bi sa mnom, nego me pustio da omatorim u ubeđenju da se volimo i da imamo vezu. A ja tek sad kontam da sam veći deo tog zajedništva provela sama.
27. Kad pogledam niz mojih momaka, finih, kao i psihopata, vidim da su oni bolji ostali daleko na početku. Sad bih se udala za bilo koga od njih, ne tripujući ništa o ljubavi i romantici.
28. Glupost i arogancija mladosti. Izlečena sam od mladosti. Džaba mi sad i glupost i arogancija.
29. I dalje glupavo verujem u slobodu. Ljudi se bore za nju, obično u okvirima odnosa i veza koje ih sputavaju. Ja živim svoju slobodu. Ne znam za veći teret od toga. To je kao da sam na vrhu planine pod snegom po sunčanom danu. Dišem prečisti kiseonik koji cepa pluća gore od gandže domaćice sušene u rerni, gledam odozgo, a ne vidim ništa, jer mi sunce prži oči, a snežna belina pojačava odblesak. Sloboda je pojačivač samoće.
30. Užasnem se kad pomislim da je to sve. Taj vrh koji sam osvojila. Ta izdvojenost bez utehe. Kotrljanje u lavini kao jedina perspektiva. Pad, kao suštinsko ogledalo uspeća. Gde su te stepenice ka nebu?
