Moraš da budeš malo lud, pa da voliš strah. Jer pitanje hrabrosti je često pitanje čistog ludila. Ali čistog, ne uvrnutog ludila i psihopatije, nego onog koje te tera u lavlju čeljust, zato što znaš da se nećeš osećati kao čovek, ako ne staviš glavu lavu među zube. Zato što znaš da verovatno nećeš ostati bez glave, ali možda ćeš posle toga biti malo luđi. Možda totalno izgubiš pamet, ali dobiješ neki ožiljak, koji će biti baš seksi. Jer kad si malo lud (od ljubavi) posle budeš malo po malo samo još luđi. A čisto ludilo te tera da zavoliš čak i svoj strah. Da se zavlačiš po mračnim pećinama i izazivaš sudbinu. Baba Rogu poznaješ, ta bezuba babetina ne može da te ujede, iako te već toliko dugo žvaće. Ali možda te ubode neki otrovni pauk , neka sića na koju uopšte ne obraćaš pažnju. Tako je to u pećinama. Usredsrediš se na to da pripitomiš Baba Rogu, a neka mala krvopija te bocne bez upozorenja i sruši ti svaki koncept. Neka škorpija ljubomore. Pauk posesivnosti. Zmija otrovnica uvređenosti.
Znam da se plašim da volim i mislim o sebi sve najbolje zato što se usuđujem, zato što istrajavam i ne odustajem, što se rugam Baba Rogi i zezam je, što imam taj prisan odnos sa njom kao sa starim neprijateljem. Prosto bi mi nedostajala da je nema. Ali ona sitna gamad što napada iz zasede, na koju uopšte ne računam, kvari mi neprijateljske odnose. Navodi me da se stidim sebe, da se pitam kako sam uopšte mislila da to može tako i da zaključujem da ništa nisam mislila, samo sam se zatrovala i ponašala se kao toksično, opasno i psihopatski luda osoba, a ne kao obična, normalna ludača, koja uvek želi samo da još malo duže voli, da još izdrži, da se strpi i sačeka da prođe neki gadan period, da još nešto shvati i da posle još više i predanije voli.
Strah od ljubavi obitava u svakoj pećini, a ako misliš da u tebi nema pećine, luđa si osoba od mene i Baba Roge zajedno.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Aleksina Đorđević
