Ima jedno prosto objašnjenje za umna pitanja. Uvredljivo prosto, naravno. Um je samo jedno oruđe. Pas čuvar krhke ljušture ljudskosti. Baciš mu kosku i zaobiđeš ga dok je zauzet glodanjem.
Sve uzvišene duhovne tehnike, meditacije i pičke materine su koska. Da pas ima na šta da se usredsredi, da se umiri i ne smeta. Da možemo da upotrebimo ostala oruđa. Celo svoje telo, koje nam je jedina veza sa celim našim bićem. A ta veza je tako kompleksna, tako suptilna, tako pametnija i sposobnija od uma. Ona je sva od osećaja, senzacija, receptora, prijemnika informacija koje se neprestano kovitlaju u informativnom polju. A informativno polje je sve što nas okružuje.
Kad hoćeš da zadovoljiš psa, izvedeš ga u šetnju. Tako se postupa i sa umom. Odvedeš ga u prirodu. Po mogućstvu u naporno pešačenje, da se izmori. Onda sedneš pod neko drvo i dišeš. Uvališ umu neku mantru, neki om, neki stih, neki fokus. Da glocka natenane. Tako se oslobađaš misli.
