Kad otkrijete da je život služba, nisu vam potrebni religiozni linkovi, da biste shvatili kome i zašto služite. Telo je hram, ljubav je sveta liturgija, a sve što doživljavate kao sebe je Bog kome služite. Kako na nebu, tako i na zemlji, generalni je plan ljudskosti, koji zapravo objašnjava da čovek ima sposobnost i zadatak da u sebi pronađe sve ono što obično u nevolji, očaju, tuzi i nemoći, moli i traži podižući oči ka nebu. Milost, spasenje, isceljenje – sve je u nama, u krvi i mesu. Ali mi volimo višu silu, programirani smo da se klanjamo Gospodaru i upravljamo se prema zapovestima, obično putem stranputica – nepoštovanja, kršenja, kajanja i oprosta. Ljudi smo, glupi smo. Ali učimo.
Deset je dobar broj. Osmislite ga sami
Prvu zapovest ljubavi, koju svi znamo oduvek, najčešće kršimo, a bez nje ne možemo da pomaknemo evoluciju ni za jednu svetlosnu česticu:
1. Ljubi bližnjeg svoga, kao sebe samog.
Voleti sebe ne znači da treba da postanemo i ostanemo narcisoidni ego-triperi. Ne znači da treba da popravljamo sebe da bismo, uopšte, imali koga da volimo. Voleti sebe znači da poznajemo svoju mračnu stranu, da znamo sve najgore o sebi i da opraštamo sebi greške – jer ako se zaglavimo u preziranju svojih slabosti i manjkavosti, ne možemo da učimo i ne možemo ništa da popravimo. Voleti sebe znači brinuti o svom telu, prihvatati svoj izgled i nastojati da sebi pružimo zdravlje, odmor, opuštanje, uživanje. Tek tada možemo i bližnje voleti na isti način.
