5. Seks je svetinja.
Ako je naše telo hram, a u njemu se odvija seks, nemojte dozvoliti da taj doživljaj bude svetogrđe, poput pornića u crkvi. Pokorite se zapovestima ljubavi, drhtite pred moćnom telesnošću koja slavi i uzdiže slast života, obožavajte svog partnera, divite mu se i klanjajte se čudu koje doživljavate sa njim. Gostite ga i častite svojim telom, gozbom na svetkovini, priređenoj u čast velikog duhovnog praznika – Dana ljubavi, svakog dana vašeg života.
6. Udelite siromahu.
Svi su gladni ljubavi. Svi. Ako imate za davanje, dajte. Dovoljno je da usmerite pažnju. Da slušate šta vam neko govori i kad razumete šta on stvarno pokušava da kaže, dali ste mu ono što mu treba. Svojom pažnjom načinili ste most kojim neko zabrinut, prazan, ljut, očajan, možda može da se vrati sebi. Ne dozvolite da iskoristi most tako da potrči ka vama i okači vam se o vrat. Setite se da volite sebe i da je siromah takođe sposoban i dužan da voli sebe. Pružite sve što je potrebno za most, i uputite ga tim mostom ka vratima sopstvenog hrama.
7. Plačite.
Kad naiđe tuga, ogromna, siva, strašna i neumitna, kleknite ponizno. To je samo oblik bogosluženja koji se sada zahteva od vas. Pustite neka vas potopi. Predajte se potpuno. Sjedinite se s tugom kao sa ljubavnikom. Plačite na oltaru tuge, onako kako se to ozbiljno radi. Celim srcem, celim telom, celim bićem. Osetićete svu razliku između samosažaljivog, uplašenog plakanja, od tuge koja ne slavi ništa osim straha i plača koji je sveta voda ljubavi. Odajte dostojnu poštu onome zbog čega vas obuzima tuga. Nakon ovakvog iskustva shvatite koliko je tuga sastavni deo životne radosti, a plač se završava osmehom i osećanjem bezgranične zahvalnosti.
