Kao da je nova godina ikada išta novo donela, osim datuma!
Trebalo bi da sam do sada naučila bolje.
Ali, ništa mi ne znači iskustvo.
Jer, kao i gomilu drugih stvari, novu godinu shvatam bukvalno.
Kao datum.
Datumi idu u krug, a godine idu pravo napred.
Svaka nova godina je sve starija i starija.
Svake nove godine ja sam sve starija i starija.
Ali tako treba.
Drevnost se stiče jedino na taj način.
Mudrost se izdiže na talogu mnogih novih godina, koje ništa novo nisu donele samo zato što su nove.
Ali jedna po jedna, donele su sve novo što uopšte možemo da otkrijemo u životu, samo zato što su došle.
Samo zato što smo bili tu kad su došle.
Jer, vidite, neki nisu.
Oni su završili sa novim godinama.
Njihovo novo je možda tamo negde ili su oni tamo nešto, što ne možemo da zamislimo, da shvatimo, da odobrimo, da susretnemo.
Nedopustivo je biti očajan zbog nove godine.
To što sam tu da čujem seljačku muziku iz komšiluka, praštanje petardi, a bogami i pucanje iz pištolja za veselja (jer šta drugo čovek da radi u ekstazi, osim da izvadi pištolj i puca?!), a takođe i to što mogu da vidim rascvetavanje vatrometa na sve strane, a možda i onaj veeeeeliki, tačno u ponoć, ili da ga lično priredim i očaram decu, pa i to što mogu da kažem e ove godine ne pravim tortu i ne idem nigde, ima da gledam srceparajuće filmove, koje sam gledala već sto puta i da sama pojedem celu Nutelu i neću da ustanem iz kreveta do posle Božića, baš me briga – to je privilegija prisutnih.
To je osećaj da sam ove godine uradila sve što sam mogla, a bogami i po nešto što mi se činilo da uopšte ne mogu i da sam zaslužila da lenstvujem i praznoglavujem danima, na samom početku nove godine.
Tačno vreme za prave stvari – recimo život
To je onaj poznati osećaj da jedva čekam da počne nova godina, pa da počnem da se navikavam na ispisivanje tog novog datuma i na iščuđavanje kako protiče druga dekada 21. veka i kako sam još uvek tu, da posvedočim.
Ova nova godina doneće mi sve zbog čega ću dati sve od sebe i učiniti sve što mogu, a sigurno će tu biti i onih stvari za koje mislim da su mi nedostižne ili da ne mogu da ih prevaziđem, koje ću dostići i prevazići.
I biću tu.
I za sledeću novu godinu.
I biće mi veliko zadovoljstvo da se osvrnem unazad i da kažem ha, znala sam!
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
