Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Jelena Gavrilović o modi, trendovima i stilu: “Patike su postale moj novi modni fetiš!” (INTERVJU)

Kako da 40-te budu nove 20-te: Ako još uvek ne koristiš ovaj sastojak u nezi kože lica, bilo bi dobro da počneš!

Šta oni koji ispunjavaju život zelenom bojom rade bolje od ostalih?

Zašto je serija Sluškinjina priča toliko relevantna danas i kako pomaže ženama da se (iz)bore za svoja prava

Da li možemo spasiti planetu Zemlju?

Tri sporty chic načina da nosiš patike ovog proleća kao Nina Seničar

Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Horoskop otkriva: Šta vam je potrebno da čujete kad vam je srce slomljeno?

Striptiz za pismene: Igra za odrasle – odmori se, čoveče

Striptiz za pismene: Igra za odrasle – odmori se, čoveče

1/2

Nema table, nema figurica, nema kockica, nema bonus šestica. Samo ti i ja, izranjavljeni, prekriveni skorenim blatom i krvlju, izbauljali iz rovova koje smo rukama kopali, da bismo se što bolje ušančili u ljubavi i ratu, u kojima nema pravila. E, nije istina. Kad se ukopaš, i napadaš iz rova, pravilo je da ćeš završiti blatnjav i krvav, kao uostalom i u svakom drugom obliku ratovanja. Kad ratuješ, poginućeš. Ili ćeš postići primirje, ako imaš sa kim. Kad ratuješ u ljubavi, ubićeš ljubav, neminovno je. To je ona civilna žrtva rata, takozvana kolateralna šteta. Jebalo nas ratovanje, kompletno, u svakom smislu, uzduž i poreko.

matheus ferrero 226756 Striptiz za pismene: Igra za odrasle   odmori se, čoveče

Ne zovem te da potpišemo primirje. Ne mašem zastavicom. Malo zamahnem kosom, doduše, da osetim da sam još uvek koketno žensko, da se nisam skroz pretvorila u blatnjavo ranjavo čudovište, jer hoće tako skorene rane da utiču na čoveka (ili ženu) u rovu. Ne kažem ti „ne ljuti se, čoveče“, ljuti se, baš me briga, ali svakako dođi da te zagrlim, ljutim se i ja, pa ništa. Naljuti se, čoveče, odjebi ove gluposti, dođi kod mene, odmori se čoveče. Znam da si umoran, vidim. I ja sam umorna i stvarno žudim da spustim glavu na tvoje grudi i da za trenutak makar osetim da sam došla kući. Zato što se tako to oseća, u ljubavi. U ratu se oseća upravo suprotno. Da su te izbacili iz kuće i da moraš da im malo jebeš kevu, da bi se vratio. Samo što to u ratu nikada ne uspeva. Kad te jednom izbace, ostaneš izbeglica, i koliko god svakome jebao kevu, nikad se ne vratiš kući (i ne zatekneš svoju kevu bezbednu kako te čeka, jer je neko usput i tebi jebao kevu) i uopšte, ratovanje za povratak kući je totalni promašaj. I ako ti uspe da se vratiš, to više nije tvoja kuća, jer ti više nisi taj čovek, jer te je rat izjebao, zajedno sa svim kevama ovog sveta.

Editors choice