Hot topics

#MySkinMyWay: Slavimo lepotu i jedinstvenost tvoje kože! Prijavi se i budi deo našeg beauty advertorijala!

Kako da se našminkaš kada nosiš masku?

7 najpopularnijih modela vereničkog prstenja i burmi u 2020.

#pričeiznutra: Teme kojih se i žene stide, a ne bi trebalo!

3 razloga zašto je novi Huawei P40 Pro+ pravi izbor za tvoj novi mobilni telefon

Sve što treba da znaš o FOREO LUNA fofo – prvom pametnom beauty uređaju!

3 ideje kako da provedeš odmor u gradu – i ipak dobiješ leto za pamćenje!

Kako da se dobro provedeš ovog leta – čak i ako nigde ne putuješ!

Jutarnji rituali uz koje će ti svaki dan biti dobar dan!

#Staycation? Ovo su naši predlozi kako da provedete najbolje leto ikad!

1/3

Ako je klimaks, nije lav i ne boji se ko je zdrav. Ko je zdrav stigao do klimaksa, daj da mu dignemo spomenik na vodi, jer čudo čudu. Da, računa se i duševno zdravlje. A ako sa 50 plus neko nije svestan koliko je šunut, opaljen, oštećen, blago njemu, intenzivno mu zavidim.

Mene stiglo sve moje ludilo – obrnulo krug, u’vatilo zalet i sa snagom pedesetogodišnjeg iskustva intenzivnog življenja i ludovanja, zgrabilo me za ruse kose i vitla me k’o Marko Kraljević buzdovan šestoperac, sa pretećom lakoćom. Nepodnošljiva lakoća zavitlavanja.

“Pusti, pustiiii” vrištim bespomoćno. A onda pokrijem rukama usta, jer šta ako pusti? Odleteh u tri lepe, direktno na drugi kraj poznatog ludila. Ne želim da upoznajem njegove nepoznate krajeve.

klimaks Striptiz za pismene: Klimaks, klimaks, e pa šta je?!

“Spusti, spusti” molim, cvilim i bledim pod pritiskom centrifugalne sile, dok ludilo u meni urliče “jačeee, bržeee, štakobabanekatu, šibaj, nek’ duša izleti kroz krunsku čakru, samo hardkorjeeee!”

Au, brate. Džo je možda totalna dijabola, al’ Džo nikad nije bio kukavica. (Mentalna beleška – apdejtovati spisak demona i podličnosti. Proveriti da li još neko priča viceve o Džou.)

I sve se to dešava, dok se ništa ne dešava. Ono, ništa. Operem nešto sudova, oljuštim i nasečem krompir, krknem odozgo batake, pa sve u rernu, klopa se sama sprema, moje je samo da namirišem trenutak da okrenem batake. Skuvam si kaficu, sklupčam se u svojoj fotelji, uzmem laptop i krenem da kuckam i odjednom me zavitla, zadavi, skokendži, zaskoči, iz čista mira. Trljam dijafragmu i mislim “ne mogu da izdržim, ne mogu da izdržim” dok pokušavam da dišem i istovremeno se pitam a šta to, kog vraga, ne mogu da izdržim, kad se uopšte ništa ne dešava. Na bezbednom sam, usred srede svoje zone komfora, u svojoj rutini, ništa me ne ugrožava, realno.

Editors choice