Zašto onda masovno tako malo umemo da uživamo u životu, a toliko nam je bitno da dignemo nekome spomenik i uredno izbetoniramo oko grobnog mesta?

Kako se slavi život, a? Nošenjem besmislenog džaka cementa koji lomi kičmu, ili odlaskom na masažu, m? (kad je izbor već dotle došao).

I onda ja, sa svim što znam, razmišljam i dvoumim se da li da optrčim još jedan krug i isplaćam račune, ili da zajebem trčanje i odem na masažu i to kod prijatelja, fizioterapeuta, koji mi je odmah tu, usput. Razmišljam, ej! Duže od deset minuta! I čekam da ugledam neki znak, da se desi nešto spontano i desi se – sretnem oca tog svog prijatelja i u tome vidim znak i odem na masažu. I posle se silno ponosim sobom, što sam stavila sebe na prvo mesto, kao da je to stvarno neka pobeda (jbg, jeste), kao da to nije moja dnevna rutina (jbg, nije) i kao da sam tek sad shvatila šta to zapravo znači (jbg, možda još nisam ni shvatila).

I kad sam prestala da budališem, malo sam zakopala po psihološkim uzrocima i pronašla još šljama koji se nataložio, strahova i anksioznosti zbog potpunog nedostatka kontrole u silnim stvarima koje su mi važne i čiji bi me loši ishodi užasno pogodili i destabilizovali. Pa daj da se razdrmam unapred, da se pripremim za ekvilibristiku na električnoj žici svh groznih mogućnosti. Kao da ne znam bolje. A znam.

I opet, po ko zna koji put, biram sadašnji trenutak, biram sebe, puštam strahove da prođu kroz mene, da izađu i dezintegrišu se, da napuste moj um, srce i kosti i to radi, dok to radim.
Čim zaboravim da držim u svesti prisutnost i otpuštanje strahova, odmah pobudalim. Pa stvaaaarno, care, ajmo malo hardkorije taj zen, kad znamo kako.

pete bellis 430278 unsplash Striptiz za pismene: Koji sam ja meni car

Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možeš pročitati ovde.

Zapratite svoj omiljeni magazin na YoutubeuInstagramuFacebookuTwitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.

Aleksina Đorđević

Comments