Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Jednom davno u jednom filmu (“Red”, čini mi se) glavni lik, novinarka, menja frizuru i farba se u crno, jer su istraživanja pokazala da javnost loše ocenjuje njenu neozbiljnu razbarušenu plavu kosu. A onda ona izgovori tu rečenicu “kosa je karakter” i ja je zapamtim zauvek. Zatim sam u nekom od romana mog najvoljenijeg pisca svih vremena, Luisa Bromfilda (Louis Bromfield), koga čitam od puberteta do danas, godišnje barem tri puta, pronašla sličnu rečenicu: “Masna kosa koja beživotno visi na potiljku, mora da ukazuje na neku slabost karaktera”. (Ovo sam citirala napamet, ali prihvatam svaku vrstu opklade da je citat tačan.)
Treba li, na osnovu mudrosti zapažanja spoljašnjih karakterisika, koje nose poruku o unutrašnjem sadržaju, a na osnovu svesti da duh i telo čine nerazdvojnu celinu, da posumnjamo u ljudske vrednosti svakog nosioca sumnjive frizure?
Treba.
Oduvek je kosa simbol statusa, klasne pripadnosti, supkulturnog opredeljenja, verski simbol i ko zna šta sve još. Znači, ljudi nešto rade sa kosom, da bi ona nešto rekla okolini o njima. Da pripadaju dvorskom okruženju, da su sudije, jezuiti, hipici, pankeri, ili naprosto uredni. Oni koji ništa ne rade sa kosom, verovatno su malo poremećeni. Oni što stalno menjaju frizure, još uvek ne znaju ko su.
Tvrdim. (Uz otvorenu mogućnost opklade.)
Blistavo, bajkovito, raskošno... hmmm... da li sam ja Ravijojla?
Godinama sam bila dugokosa crvenokosa sa šiškama. Kanirana. Divna ravna bakarna kosa koja sija. Uredna hipi varijanta. Ali šiške? Pa, prema svemu što se u međuvremenu dogodilo, sada znam da su mi bile potrebne ne bih li se malo sakrila. Nedostatak samopouzdanja, prikrivanje pameti, strogost u nameri da oblikujem sebe, namesto dovoljnog poznavanja sebe. Uvredljivo prosto, kao i sve druge istine o sebi. Pre nekoliko godina pustila sam šiške da narastu i postala plavuša. Prihvatila sam dobrodošlicom dinamiku života koji donosi neprestane promene. Skinula sam zavesu sa svog prozora u svet. Da li sam lepša? Mnogi iz mog okruženja glasno lamentiraju nad mojim bakarnim vlasima što se kao zastava vijore nad mojim mladim dupetom. Oni naravno, smatraju da je mladost lepša, a takođe spadaju u osobe koje nikada ne menjaju boju kose i frizuru. Oni su isti, kakvi su uvek i bili. Ja sam sve više ja. I mnogo sam lepša.
Moj dragi kolega je od dečkića bujne kovrdžave kose, već u ranim tridesetim postao ćelavac. U međuvremenu je imao jednu londonsku pop fazu sa odgovarajućom negovanom frizurom. Danas održava kosu brijanjem, nosi kačket i izgleda kao dečkić. Stil, pre svega. Seti se i on bujnih kovrdža, ali ne pati za njima. U to vreme je samo slušao ploče. Danas pravi sopstvene. I mnogo je lepši.
Mogao sam da glumim dva Legolasa odjednom
Neki nose celog života istu frizuru. Ponosni što izgledaju kao u srednjoj školi. Ne nedostaje im avantura neprekidnog rasta. Čudno. Ja mislim da je to najtransparentnija transformacija straha od smrti.
A ako maknemo samo malo niže od kose, doći ćemo do ramena. Ravna, čvrsta i istaknuta ramena imaju ljudi sposobni da nose teret – pri selidbi, jednako kao i prihvatanju odgovornosti za sopstvene izbore. Uska ramena imaju uskogrudi ljudi – sposobni da svoj svet suze samo na svoje granice. Naročito tačno kad su muškarci u pitanju, pošto se ženska snaga često ogleda u dupetu. Mada su žene sportske građe definitivno velikodušnije od onih što imaju liniju kao boca za koka-kolu. Držanje tela i hod? Otvorena knjiga, za svakog imalo pismenog! Nesigurni ljudi lomnog ega klataraju se u hodu, ruke im nekako neorganizovano vise. Kreću se samo nogama, kao da hod nema nikakve veze sa gornjim delom njihovog tela.
Muškarci koji potentno skakuću na prstima, misle da su neviđeni jebači. A verovatno i jesu.
Među muškarcima sa dugačkim mišićima, žilavih udova i skladne koščatosti potražite nosioce ekstremno velikih penisa.
Ali ne slušajte mene, ja sam plavuša.
Mada, možete da se kladite sa mnom, bilo bi zabavno. Ne zato što bih ja dobila sve opklade, nego zato što bi bilo zabavno.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
