Vidite, uvek sam vežbala i trenirala koješta, ali nije u tome poenta. Uvek sam se dobro osećala u svom telu. Sviđalo mi se u svim fazama i periodima. Bivala sam trudna i debela, samo debela, mršavila i gojila se u nekoliko navrata po nekoliko desetina kilograma. Uvek sam videla lepotu u tom telu i nikada mu nisam zamerala zbog krivina, oblina, težina, viškova i nedostataka. Pratila sam radoznalo sve njegove transformacije, reakcije i stanja. Nikada nisam želela da ga promenim, da pobegnem iz njega, da ga korigujem nekom nasilničkom metodom. Svako vežbanje i znojenje sprovodila sam sa uživanjem i radošću, a ne da bih se, recimo, kaznila – što sam pojela celu čokoladu.
Častim svoje telo svakojakim uživanjima. Uživam u svemu što mi je telo omogućilo.
Na primer, disanje.
Kako je ludo zabavno disati! U svim situacijama, na sto načina!
Razne tehnike i namene joga disanja, disanje prilikom trčanja, disanje za vreme porođaja, uzbuđeno disanje, dahtanje, strujanje, šištanje…
Pa onda, osluškivanje. Možete da čujete krv kako vam struji kroz vene, zajedno sa svim onim šumovima iz stomaka.
Sve što sam ikada bila, kroz šta sam prošla i ko sam postala, nalazi se u svakoj ćeliji mog tela. Ogroman posao moje telo radi za mene svih ovih godina. Bez ikakve pauze. Ispunjava naloge mojih osećanja, mog uma, moje svesti i nesvesti, ne pravi razliku. Sve radi.
Obožavam njegovo....srce
Pa kako da ga ne obožavam zbog toga?
Naučila sam da se umirim i prenesem svest u unutrašnjost svog tela. To je odbojna pomisao, primetila sam. Mislim, svi ti organi, tkiva, krv… Ali to je suština telesnosti! Tu se nalazi mašina koja me čini živom, koja balansira moje zdravlje i sva telesna stanja i osećanja. Srce, pluća, bubrezi, stomak, materica – rezervoari informacija o tome ko sam i kako sam. Šaljem zahvalnost i osećam ljubav prema svakom organu, mišiću, koščici, krvnom sudu, žlezdi i tkivu od kojih je izgrađeno moje telo. Volim sve u sebi, jer to je prirodno.
Zašto bih više volela svoju kožu od svoje jetre? Svoje lice od svog želuca? Spoljašnji izgled je fasada koja odražava unutrašnjost. Smetnja u radu bilo kog organa vidi se na licu, u boji koži, po natečenosti, podočnjacima, bubuljicama.
Jeste, u zdravom telu zdrav duh. I jeste, važi i obrnuto.
Kult tela, dakle, nije nipodaštavanje duha.
Divno je imati lepo, zdravo, savitljivo i jako telo. Sposobno da izgara u strasti, napravi špagu i ponese desetine kilograma kesa sa pijace.
Prelepa je burna mladost tela, zanosna je snaga zrelosti, neprocenjiva je vitalnost u starosti. U takvom telu, vaš duh će se raskošno baškariti, izdašno obasjavajući prostor u kome boravi i kreativno koristeći instrumente kojima raspolaže – mozak, recimo.
Telo je komfor, luksuz, užitak. Zahteva održavanje, čišćenje, ulaganje, ukrašavanje. Posvećivanje.
Kultura tela je kultura stanovanja.
Moja duša voli svoj stan i doživotno će boraviti u njemu.
Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
