Višak iskustva – godina, kilograma i pečata u zdravstvenoj knjižici – doveo me je dotle da o muškarcima ne mislim ništa bolje nego što sam uvek mislila. Potpuno istim putem, međutim, stekla sam uverenje da su žene, prosto rečeno – čudovišta. To da ne pomislite kučke, mačke, guske, kobile i ostale životinje, koje mogu da ponesu prideve kao što su opasna, seksi, slatka, mala, rasna i slično.

Žene imaju prirodnu predispoziciju da razviju svoju čudovišnost manipulišući decom i muškarcima, podmećući decu muškarcima, rađajući decu bez muškaraca, zatim, naređujući deci i muškarcima, naređujući muškarcima da prestanu da budu deca, a isto tako i zabranjujući deci i muškarcima, i to zabranjujući muškoj deci da postanu muškarci i muškarcima da se ponašaju kao deca, koje sprovode modifikovanom drevnokineskom metodom mučenja istrajnim džvanjkanjem (pri čemu je originalna zamisao slamanja duha centriranjem kapanja vode na čelo, svakodnevno, ubistveno, ritmično – pičkin dim).

Najsuptilniju stručnost žene obično razviju uvrtanjem muda muškarcima, razornom metodom oprečnih poruka koje u muški mozak odašilju istovremeno (i neprekidno, da se razumemo – niko nije postao stručnjak u uvrtanju muda za dva dana).

Jedna poruka je da je apsolutno neophodno da odrastu, osamostale se i budu pravi muškarci, a druga da nikako to ne mogu da urade bez nje, žene. Najgore je što žene ne žele ovom uvrnutom pričom da sjebu svoje sinove i partnere, nego što to stvarno misle.

Mislim, gde ste videli muškarca koji zna da složi boje a da nije peder, ili da nosi srebrne zvoncare bez košulje, a da nije rok zvezda? Šta, ne mislite da je prethodna rečenica argument koji bitno potvrđuje rečenicu pre toga? Mora da niste žena.

Žene pretresaju džepove i neizostavno razmotavaju i čitaju papiriće koje pronađu; čitaju poruke na vašim mobilnim telefonima i proveravaju liste poziva, a na duplom fiksnom prisluškuju vaše razgovore. Ne zato što nešto sumnjaju i uznemirene su, nego ono, iz sporta, da ne ispadnu iz forme. Takođe vam lupaju na vrata kupatila i viču “Zašto si se zaključao?”, a ako pokušate da se zaprepastite nad ovakvim napadom na privatnost, zasuće vas scenarijima u kojima na razne načine ginete po kupatilu, a one ne mogu da vas spasu jer ste se zaključali, a ne mogu ni vrata da razvale jer su žene, i onda zašto morate toliko da ih sekirate zbog jednog običnog ključa, koji će verovatno misteriozno nestati iz brave ako ona poljubi vrata više od dva puta.

I pritom će biti puna razumnih objašnjenja, pokušavajući da ne viče na vas iako je potpuno opravdano besna, i voziće žvaku od koje će vam mozak otići u pičku materinu, a kad to ostane jedini razumni komentar koji ste u stanju da ispovrnete iz pačvorka sive mase (u pičku materinu) – natrljaće vam uši što psujete, sram vas bilo, kako samo možetedabudetetakoprosti?! I dok osećate da biste mogli da je zadavite na licu mesta – ona tačno zna šta osećate.

I tu leži njena apsolutna moć. Neke žene tu moć upotrebljavaju da budu žrtve, jer nisu u stanju da na neki drugi način budu žene, zato što su se sjebane rodile, verovatno, ali muškarci nema šta da se bakću sa psihologijom, nego neka se lepo drže uloge siledžije. Uostalom, i oni su se rodili sjebani, jer ih je rodila žena.

Ali, ako imaju sreće pa im umre majka, siroti muškarci retko naprave direktan skok u slobodu, superiornost, svest i samosvest. Neee, uvek ima u njima dovoljno materijala da se tesno ukroje raznorazna emotivna i mentalna ograničenja i frustracije, jer nisu osetili majčinu ljubav.

I niko im nije rekao da je jedan od bitnih sastojaka majčine ljubavi majčina mržnja, pakost i zavist.

Prema drugim ženama koje su bolje dresirale svoje muškarce.

Prema malim muškarcima što su tako zavisni, tako ranjivi i čija je ljubav živo blato, u kome se majčina ženstvenost, nezavisnost i sloboda raskalašno koprcaju i beznadno dave.

Prema velikim muškarcima, koje nikako ne mogu do kraja da navedu da ih obožavaju kao mali muškarci, jer glupi volovi ne usvajaju ništa kompleksnije od osećanja krivice.

A opet, suviše bi bilo misliti da žene svoj život posvećuju gaženju muškaraca. Mislim, to je tako ponižavajuća pomisao! Kojoj ženi uopšte treba posvećivanje da bi gazila bilo koga? I uopšte, muškarci stvarno nisu nikakvi džentlmeni! Uopšte ne umeju da lepo legnu da ih izgazimo, nego se posle žale na niske udarce. Pa ne mogu ja da dižem nogu iznad glave u ovim godinama!

A da li ste primetili kako je “uopšte” jedna omiljena ženska reč, kojom vole da istaknu svoju sposobnost sinteze i uočavanja povezanosti među stvarima u kosmosu, što muškarci nekako uopšte ne umeju?!

Žene su u stanju da oduzmu muškarcima svaku sposobnost i vrlinu, a naročito ono najvrednije i najsuptilnije u njihovoj prirodi. Muškarci su pošteni. Ne zato što su mnogo pošteni, nego više zato što su prosti.

Mislim, ako nešto krije od žene, to je zato što bi morao da joj jebe kevu (sestru, ćerku, koleginicu) ako bi bio razotkriven.

Ako laže i prećutkuje, to verovatno ima veze sa drkanjem na kevu (sestru, ćerku, koleginicu), a ako je bio tako brzoplet, pa mora da krije da vam je karao kevu (sestru, ćerku, koleginicu), onda je u gadnom sosu, jer će to neka od tih žena već da mu smesti među rebra u najgorem trenutku.

Zato što su pošteni, muškarci se obično zadržavaju na priznavanju činjenice da bi vam ga nabili majci (sestri, kćeri, koleginici), što opet ističe u prvom planu njihovu prostotu i primitivizam, i tako se oni vrte u nacrtanom krugu, dok im mašemo u stilu “juhuuu”, sa sve mrdanjem prstićima, umrljanih raznobojnim kredama.

I tako, umesto da vode i planiraju ratove čijom bi krvlju isprale svoje demonske duše, žene bezazleno kuckaju po kompjuterima, projektuju i arhiviraju, kao da im je stalo da se dokažu na poslu, a ne da isteraju iz pameti od zavisti druge, manje uspešne žene; voze kao da im je stvarno stalo do života pešaka, a ne kao da su upravo maštale kako umesto kočnice gaze gas i prave velike crvene mljackave mrlje po asfaltu; udaju se kao da veruju u brakove i ne pada im na pamet da upljeskaju muda i umese mozak svom izabraniku, rađaju decu kao da će ih majčinstvo ispuniti, a ne kao da će svojim nezajažljivim matericama i megakilometarskim pupčanim vrpcama zarobiti svaku vrstu originalnog pokušaja života svojih čeda…

Zato je ženama tako prokleto dosadno. Počnite da nas zabavljate, ili ste najebali. Ne znate šta nam je zabavno? Pa mi ćemo vam reći.

Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim kad je izazvana. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije.

Comments