Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Htela sam da stavim kao naslov “Proleće počinje u četrdesetoj”, ali ko bi želeo da čita romantičnu priču bez ljutog bibera seksa, opojnog đumbira razlike u godinama, gorke kurkume drame na pomolu?
Jedino što ovu priču drži u okviru priznatih klišea jeste fasada: sredovečna žena koja dobro izgleda, čija zrelost podržava njen seksepil i momak gladan iskustva, dovoljno pametan i dovoljno muškarac, da primi ceo paket u kome stiže ostvarenje njegovih želja. To je standard priznat u Holivudu i u Beogradu, mada za južnije od Niša ne bih smela da se zakunem. Dozvoljeno je praktikovati ovaj recept i ako niste bogati i slavni. Ono što je stvarno intrigantno jeste kad su zidovi fasade u priči o matorki i momku ogoljeni isto kao u slučaju deke i devojke. Kad sredovečna žena izgleda kao sredovečna žena, a momak kao maneken. Setite se genijalnog pijaniste Ive Pogorelića i njegove ne-posebno-privlačne, petnaest godina starije mentorke i supruge, Alise Keseradze (Aliza Kezheradze), čuđenja i zaključaka tipa – ma to su umetnici, oni su svi uvrnuti. Dvostruki standardi važe za matorce koji šetaju lepotice – one ne moraju da budu genijalne, a svima je odmah jasno da su u tatici pronašle sigurnost, materijalnu i emotivnu.
Ne računamo razliku, nego sabiramo mogućnosti
Jebe mi se, znate, za definicije. One su potrebne posmatračima. Da bi mogli sebi da objasne ono što nemaju u iskustvu, a što možda potajno priželjkuju, ili naprosto zato što ih užasno nervira kad je neka pojava van kategorizacije i njihovog poimanja. Neka se duh omeđen razumom služi klišeima, oni zato i postoje. A sve što leti i treba da leti.
A strah od letenja izgubiš u sekundi, jedino ako celim svojim bićem stremiš u nebesa.
I tako, oni šetaju i drže se za ruke, sednu na klupu i ljube se. Iz daljine sasvim izgledaju kao zaljubljeni tinejdžeri. Ako želite da posmatrate izbliza, videćete svetlost u očima, nijanse smeha, nežnosti, zadirkivanja i sve ostale načine da ljudi jedno drugom kažu “sviđaš mi se, zabavljaš me, divim ti se, razumem te, prijaš mi, uznosiš me, želim te, dajem se”. Oh, pa ona je duplo starija od njega! A on je malo stariji od njene ćerke!
Bruka! Ma, važi. Ko ne vidi svetlost i čistotu, nije to u stanju samo zbog sopstvene slabovidosti, ograničenosti i prljavštine.
Ma, to je samo seks! Aha. Kad neko tačno zna šta je to “samo” seks, onda vrlo lako napravi razliku kad seks nije “samo”. Jer, to je ono zbog čega se ljubiš sa nekim i nemaš pojma da je prošlo pola sata, osećaš se kao car svemira i jedino što želiš je da delite tron, uzdižeš se visoko u svoje snove odakle ne možeš da padneš, jer taj let te menja zauvek i iskustvo neba u srcu ostaje tvoje i kad život prestane. Dajte neko ime tom stanju, onako na pogađanje. Ako u svojim delovodnicima klišea ljudskih odnosa imate išta ubeleženo pod slovom “lj”. Ako nemate, počnite sa “ljudskost”. Ko zna kuda ćete stići.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
