Hajde da zamislimo da smo svi imućni, zdravi, zaljubljeni, mladi a mudri, lepi, talentovani, duhoviti, kreativni i autentični. Ah, da. I dovoljno maštoviti da sve ovo zamislimo.
E sad, moramo dalje da zamišljamo.
Pošto smo tako izuzetni, sigurno smo uspešni, popularni, ostvareni, ispunjeni, zadovoljni.
Ne uzdišite, još samo malo napora mašte, pa ćemo dostići poentu.
I zato što raspolažemo svim božjim i zemaljskim darovima, potpuno smo plemeniti, velikodušni, sposobni da razumemo sebe i svet oko sebe, intuitivni smo i spontani, otvoreni u svakoj vrsti komunikacije, jer smo sigurni u sebe i opušteni. Nemamo pojma šta je to sujeta, licemerje, glupost, laž, zlo. Naprosto, nema nikoga ko bi nas tome naučio, jer smo svi … šta? Šta smo svi, ‘ajde da ponovimo: imućni, zdravi, mladi, lepi, uspešni, kreativni, ostvareni, zadovoljni. Odlično! Svi ćete dobiti pluseve, a do kraja teksta, čiste petice.
Zamislite sad kako nema konkurencije, jer smo svi super i nije potrebno da bilo ko bude budala da bismo mi u poređenju sa njim bili baš pametni, i nema nikoga ko bi želeo nešto što je naše, niti mi želimo bilo šta što neko ima, jer imamo ono što mi imamo.
(Još malo samo, možete vi to.)
A posledično zadovoljstvu sopstvenim životom, nemamo ni potrebu da svojatamo mnogo toga. Svesni da ništa nije lično naše, već nam je dato, spremni smo da damo dalje bilo kome bilo šta što mu treba više nego nama. Isto tako znamo da je to način da napravimo mesta u svom životu za nove stvari i otkrića.
Eto, prevazišli smo ego i ličnu svojinu, a i dalje smo ljudi.
Prosto k’o pasulj.
Sve mudrijaške knjige sa kojekakvim filozofijama, psihologijama, duhovnim tehnikama samospoznaje i prosvetljenja, sve religije sa odricanjem od đavola (materijalnog, telesnog, potrošačkog) i pronalaženjem oboženja u sopstvenom trenutnom postojanju u ovoj fokusiranoj višeslojnoj, višedimenzionalnoj tački materijalizacije u telu na planeti Zemlji, pokušavaju da vam kažu to isto.
Možete od unutra ka spolja – vatreno i predano verujete i kao i svi fanatici, doživljavate potvrde i sve više potvrda svojih uverenja.
A može i obrnuto. Prvo zamislite, živopisno koliko god ste u stanju, pa onda zamišljeno počne da sipi na vas poput kiše, a vi da bujate k’o korov.
Može i kombinovano. Red od spolja, red iznutra, kao musaka. Ubacite pozdrav Suncu, kad god možete, u granicama prijatnosti i sopstvene telesne sposobnosti.
I (evo sad će poenta), kad postanete sam svoj (kosmički) kuvar, nema više trte-mrte. Ješćete ono što spremite ili ćete biti gladni i naučiti bolje da kuvate. I ma koliko vam drugi nevešti kuvari zapržavali čorbe, nećete moći da se odmetnete i pravite se da ne možete da živite od najezde amatera. Ali moći ćete da otvorite restoran i servirate drugima svoje specijalitete (i splačine). Uvek će biti mušterija koje prosto neće moći da odole transcendentalnoj musaki, ili kontemplaciji na pasulju, dimljenoj nirvani i sličnim kulinarskim poduhvatima.
Vidite? Možete da držite restoran sa pet zvezdica, iako se vaš komšija namlatio para na brzoj hrani. Ništa vas pod nebom ne sprečava da upotrebite sav talenat, lepotu, mudrost, kreativnost i plemenitost koju imate u ovom trenutku. Niti treba da nešto zamišljate, niti da budete bolji nego što jeste. Samo zasučite rukave, podmažite tepsiju i – pozdrav Suncu kad god ga vidite. Prijatno!
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
