Jeste, život je besmislen i nije fer i čovek je slab i loman i nema ljubavi i niko tobom ne rukuje sa dovoljno nežnosti, ali eeej, čovečeee! Osvesti se!
Ne mogu da zagrlim i utešim ceo svet, ali izgleda, ne mogu ni tebe. Koliko god te grlila, ne prihvataš utehu. A ja bih da te zarazim, da te napunim i promućkam i da gledam kako svetliš u mraku. Ne daš. Urušavaš se u sebe, implodiraš, ćutiš. Ok. Poštujem tvoj izbor. Ali želim da budem sigurna da je to tvoj izbor. Da znaš šta radiš. Šta odbijaš, šta nećeš i kuda te to vodi.
A nisam sigurna.
I zato te i dalje uporno grlim i ljubim u kosu i kažem ti da te volim, iako ti jedino možeš da odgovoriš sa znam i hvala. Ne treba meni tvoje i ja tebe, stvarno mi ne treba. Ali tebi treba moje volim te, iako nećeš da znaš koliko ti treba. A ja znam zašto, ej.
Znam.
Zato što moja ljubav ne može da pokrpi ni jednu petlju iz cele one rupe u tvom rasparanom srcu.
I ljut si, nećeš da se krpiš. Hoćeš volim te od onih koji su tebi najvažniji. I to ne samo zagrljaj i nežnost. Nego skroz da te vole, takvog kakav si, ranjen, postiđen, izgubljen, besmislen. A oni ništa. Nemaju pojma šta tebi treba. Ne znaju oni ni šta njima treba, eeej, bree! Kako da ti daju nešto što nemaju? Što ne umeju ni sebi da daju?
Moraš sam, znaš? Ma znaš. Ali ne da nećeš da znaš. Nego nećeš da moraš.
Hoćeš da pustiš i neka ide kuda god. Hoćeš da ne možeš i da te baš briga. Hoćeš da crkneš kao pseto kad te ne vole oni kojima pripadaš.
A ja neću to da gledam. Možda ću morati, ne bežim od toga. Ali neću da ti ne kažem sve. I da ti ponudim sve. Što tebi ne treba od mene.
Jer ono što nemaš sam sebi da daš, ne možeš da primiš ni od koga.
A ja ti kažem, i nerviram te znam, da si dužan da voliš sebe i da ne odustaješ od sebe i da doskočiš svojim slabostima i da se držiš života i da se smeješ besmislu. I da si taj ugovor potpisao kad si rešio da dođeš na ovaj svet. I da jesi rešio, samo se ne sećaš. I da se tu radi samo o prihvatanju odgovornosti i dužnosti. O ispunjavanju ugovora. I da to nije nikakva nedokazana ezoterija, nego prosta istina, koja nije baš najšire zastupljena i prihvaćena, kao što je obično slučaj sa prostim istinama te vrste.
Neću da se bojim za tebe. Samo hoću da te volim svakog momenta koji delim s tobom. To je moj izbor. I samo hoću da znam da tačno znaš šta je tvoj izbor i uopšte neću da te ostavim na miru, ne nadaj se.
Ako si rešio da odustaneš od sebe, neću osporavati tvoje pravo i neću te zadržavati besmislenom ljubavlju koja ti ne treba. Ali dok ne uspeš da me ubediš da si rešio, penjaću ti se na glavu sa svojim dosadnim ezoteričnim istinama. I grliću te uvek.
Pročitaj i ovo:
Striptiz za pismene: Niko kao ja
