Ženeeeeeee! Pa doooooobro breeeej! Zašto, neka mi neko objasni zašto, vapim teatralno i gotovo da me obuzima poriv da se prekrstim, a to bi stvarno bilo radikalno, ono baš.
Mislila sam da ništa ne može da me zaprepasti, a onda su se pojavile čupave papuče.
Mislim, oduvek su postojale čupave papuče, one sa “macom” na prstićima i štiklicom, a i neka boa bi se tu malo motala, sve u kombinaciji sa svilenim kimonom, koji samo što se nije odvezao, pa možda i neka podvezica i sve to tako mačkasto seksi – i odmah pored kreveta.
Ali, čupavice su izašle na ulicu. I još ih niko nije uhapsio. Zato što ništa nisu krive sirote, kao ni pas što nije kriv, nego gazda psihopata.
Nisam ja neka moda, više sam demode, samo što se to danas zove retro, pa možda i jesam neka moda, ali nisam ćorava, jbt. Razlikujem boje, kontam šta je urbano i šta je kul. Kontam i šta je kičasto i micasto i kako može da se balansira po ivici neukusa kad imaš stav, integritet, stil, smisao za ekstravaganciju i hrabrost da je plasiraš. Ali ako ti fali samo jedno od svega nabrojanog, treba da se držiš modnih saveta i stručnih uputstava, a sva kažu da ne treba slepo da pratiš modu, nego pre svega da uzmeš u obzir svoju građu i to kakav stil preferiraš i da li možda treba stil da prilagodiš svom tipu – jer možda voliš sportski stil, a najbolje bi izgledala u strožim i elegantnijim linijama, ili zamišljaš sebe kao princezu, a bolje bi prošla kao (dvorska) dama… Nego, ne slušajte vi moju modu. Moj osećaj ima nešto da vam kaže, a osećaj me ne vara. Ono kad ne znaš da li da se smeješ, čudiš ili ispovraćaš, a nekako bi sve odjednom.
