Na koji način je to priča o seksu? Na suštinski. Seksualna smo bića. Senzualna. Dizajnirana da osećamo ushićujuće senzacije (kao i one druge), dato nam je vrhunsko zadovoljstvo i kao suprotnost, bol i patnja i dato nam je da kroz bol i patnju učimo, razvijamo se i dospevamo do zadovoljstva i sreće. Toliko često u tom učenju (i zbog svih onih pokidanih i prespojenih niti) pomešamo zadovoljstvo i patnju i pošto je to uvrnuto i neprihatljivo, ne dozvoljavamo sebi da vidimo gde smo šta pomešali, stidimo se sebe, preziremo sebe, sažaljevamo sebe – uopšte, radimo sve ono suprotno od ljubavi prema sebi. A pošto je ljubav imperativ, moramo za njom da tragamo, a prinuđeni smo da je praktikujemo u bilo kom obliku koji smo usvojili, koji uspevamo da nađemo i na bilo kom nivou koji prepoznamo kao ljubav (a svašta možemo da prepoznamo i to sasvim nezavisno od svoje svesti, jer naši iskrivljeni prijemnici primaju isprekidane i nejasne signale), radimo sebi svašta. Mučimo sebe, trujemo se i uništavamo, dok istovremeno i dalje očajnički posežemo za ljubavlju, nemajući pojma šta je ono što tražimo. Naša seksualnost samo prati i odražava naše unutrašnje stanje, našu svesnost i mnogo češće nesvesnost, naša ubeđenja, prepoznavanja, identifikovanja, naše otpore, blokade, sabotaže, naše strasti i malodušnosti, naše strahove, hrabrosti i kukavičluke, naše slabosti i našu snagu… Sve što postoji u nama, odražava se kroz našu seksualnost, utkano je u svaki dodir koji razmenimo sa drugom osobom, u svako osećanje koje nas razdire, od koga bežimo ili pokušavamo da ga prigrlimo i prepustimo mu se.
Seksom se bavimo goli. Ogoljavamo se na svaki način. Ne možemo da se sakrijemo i pobegnemo od onoga što jesmo, a ono što nismo ometa nas da pronađemo uživanje i predanost. I kad pokušavamo da budemo ono što nismo, telo nas ne sluša i ne sarađuje. Dodatna komplikacija – u seksu se povezujemo sa drugom osobom, komuniciramo svesno i nesvesno sa svim onim što ona jeste i nije, što pokušava ili ne može da bude. Zato često pronalazimo utočište u strasti i povežemo se organski sa osobom koja nam nije kompatibilna i sa kojom ne možemo da ostvarimo stabilnu vezu – uskačemo glavačke u ono što naši prijemnici dešifruju kao frekvenciju ljubavi, dok se zapravo sa drugom osobom povezujemo na onim čvorištima i slabim tačkama gde smo oboje pokidani i prespojeni na slične načine. Zato je seks toliko važan – jer je on šifra koja otvara kapije ljubavi, način da kročimo unutra, pa šta bude. A biva svašta i najređe biva ljubav i onda pričamo o “samo seksu” zbog koga pristajemo na odnose koje zovemo toksičnim…
Ne možemo ući u ljubav, ako ne uđemo u sebe, do srži. A ulazimo u druga tela i njihova energetska polja i oni ulaze u nas, mešamo se, gubimo sebe i nalazimo sebe u požudi i strasti i najčešće nismo zadovoljni jer nam nešto fali, ili smo toliko obuzeti da nam fali zdrav razum. Seksamo se bez svesti i bez odgovornosti, zloupotrebljavamo dar seksualnosti, odvajamo seks od ljubavi, jer je lakše i dostupnije uzeti samo nečije telo, bez odgovornosti prema njegovom srcu i duši. I prema svom srcu i duši.
Kada je seks spajanje dve osobe u ljubavi, onda je ekstatično duhovno iskustvo, kakvo i treba da bude. Sve manje od toga nas ostavlja neispunjenim, gladnim i frustriranim, u potrazi za još površnih doživljaja, koji će nam skrenuti pažnju na trenutak. Sa sebe, sa potrebe za ljubavlju, sa teškog i napornog posla voljenja sebe i pronalaženja ljubavi u sebi. Seks je tako lako zloupotrebiti u sve moguće manipulativne svrhe i mi to tako rado činimo. Jer je ono drugo toliko teže.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/janasnuderl
Aleksina Đorđević
