Dr Keli Flanagan, klinički psiholog iz Ilinoisa, nešto guglao pa se naljutio kad je shvatio čemu ženski časopisi hoće da nauče njegovu ćerku. Naročito su ga uvredili naslovi tipa “kako zadržati njegovu pažnju”, pa je napisao svojoj Slatkici pismo o tome kako nije njen posao da mu zadržava interesovanje, nego da bude svoja i da privuče momka koji će je voleti takvu kakva je – interesantnu samu po sebi.
Sve je tata u pravu.
I volim ga što je na ženskoj strani kao otac i muškarac. Ne znam da li osim ćerke ima i sina, al’ nešto sumnjam. A pošto sam generalno i neizbežno i ja na ženskoj strani, a imam i sina, onda ovako:
Draga snajka,
Ja sam majka, ti si snajka. Odatle moramo da počnemo, ali to nije suština. Volimo istog čoveka, to je ono što je važno. A s obzirom da znam čoveka, a i psihologija mi je bliska, mogu da te zamislim.
I već mi se ne sviđaš.
Moj sin je pre svega sin svoga oca. Patrijarhalac, konzervativac, ne zna gde su mu gaće i čarape i ume da me natera da ga dvorim, jer mi je to lakše nego da se dernjam da sam ustane i uzme stvari koje sve stoje na svojim mestima, a kojih nema sto, nego samo nekoliko. Očekujem da tebe neće smarati tim glupostima, nego će se truditi da ti pokaže svoje najbolje lice.
Ma neću da vam se mešam, deco
I zbog toga mi se najviše ne sviđaš.
O da, ima on više lica, ali to ćeš brzo sama da skontaš. I verujem da će ti najčešće pokazivati ono koje najviše voliš da vidiš.
Moj sin ceni svoju privatnost, gleda svoja posla i ne voli o njima da priča. Ne voli da laže, ali voli da ćuti. Verovatno mi neće ni o tebi ništa pričati, a ni tebi o meni, na čemu sam mu već zahvalna.
To što ima mene za majku nije baš nešto čime bi se hvalio, jer on uopšte ne misli da sam carica, on priželjkuje neku pristojnu, standardnu majku koja naređuje i drži sve pod svojom kontrolom, a pošto me beskrajno voli, on se kida i raste sa osećanjem krivice. Zato kad bude odabrao tebe, koja si potpuno različita od mene, biće ti odan sa mnogo očekivanja – moraš dosledno da budeš ono što njegova majka nije.
I zbog toga mi se isto ne sviđaš.
Ali ne sumnjam da ćeš ti obožavati i mene i sestru svog muža, zato što smo tako otvorene, opuštene, nekonvencionalne i širimo neku atmosferu slobode i prihvatanja, demokratije koliko i anarhije, koju ti verovatno nisi imala u svojoj porodici.
E pa, mom sinu je dosta takve atmosfere, u kojoj je stalno bio podstican da bude ono što jeste, dok je njemu trebalo da mu neko tačno kaže šta se od njega traži, gde je bio ostavljen na miru dok je možda osećao da je zapostavljen i gde nije bilo ni jednog čvrstog pravila oko koga je mogao da orijentiše strukturu svoje mnogostruke ličnosti. Moje jedino vaspitanje usadilo je bacanje đubreta na mesta za bacanje đubreta, neslušanje seljačke muzike i negledanje rijalitija.
Jedino uputstvo koje se odnosilo na ponašanje u javnosti, glasilo je: sad se pravite da ste normalni . Sve ostalo je, koliko spontanost toliko i linija manjeg otpora i kad neko čija priroda zahteva formalnost, komfor i zadate okvire, odraste u hipi ambijentu, onda odabere tebe, da ima u koga da se zakune.
Vidiš, nema ni jednog razloga da mi se sviđaš.
Ali ja te prihvatam, takvu kakva si, jer skroz znam koliko i kako značiš mom sinu, a mnogo bih cenila ako i ti to isto uviđaš.
Za sve što ti kod njega smeta, što te izluđuje i nervira, okrivi mene, potpuno si u pravu.
Veliko je iskušenje za muško dete da ima majku kao što sam ja i veliki je zahtev na meni da odgajim muškarca koji je sposoban da bude srećan sa ženom.
Ako si ti ta žena, ja sam obavila zadatak.
Sad ti preuzimaš.
I to mi se uopšte ne sviđa.
Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
