Ako vas je neko preduhitrio, a vi se osećate kao da vas je pokrao, vaša stvar. Ideje nemaju vremena da čekaju na vas. Arogantno je očekivati da niko nema prava da se doseti onoga o čemu vi premišljate već mesecima. Ukoliko želite da overite neku ideju autorskim pečatom, morate je realizovati. Jer to je jedini smisao ideje. Da podstakne vaš kreativni imperativ. Ako se vi ne odazivate i ne reagujete, neko hoće.
Jer, niste vi smislili ideju.
Ne kaže se džaba palo mi na pamet.
Ideje stvarno padaju na vaš um, odnekud, iz opšteg informativnog polja.
Nebesko kazanče u kome se krčkaju ideje samo se izvrne i šljusne odozgo. Ne mislite valjda da su polukuvane ideje poškropile samo vašu tintaru?
Požurite, dok neko nije pre vas sabrao dva i dva. A ako ste već sabrali do četiri, a ništa ne činite, očekujte da vidite svoju zamisao unapređenu u množenje do dvadeset.
Pomoći će ako o svojoj ideji ne govorite puno.
U stvari, najbolje je da ćutite i radite. Kad počnete da očigledno realizujete, onda možete i da pričate.
Ako neko u toj fazi počne to isto, e taj je plagijator, a ne žrtva pljuska iz onog kazančeta.
Međutim, naći ćete se i sami u poziciji da skroz smislite nešto što je neko već smislio i odradio, samo vi nemate pojma. A oduševljeni ste idejom. I onda krenete i gurate i tek negde čujete, saznate, shvatite da je neko pre vas to sve već izgurao.
E ovo je original. Sve ostalo je samo replika, varijacija, plagijat
Kakvo razočaranje.
Neko je bio brži.
Zašto se onda ideja ne povuče i ne ostavi vas na miru, ako je već realizovana?
Zato što priča nije potrošena ako je već ispričana.
Mislite li stvarno da postoji išta skroz originalno, potpuno novo, sveže, upravo izmišljeno?
Ono kazanče je u stvari reciklažni kotao.
I ideje nemaju ništa protiv da ih svako svojata i pokušava da ih ostvari.
Na nama je da radimo to što ideje od nas zahtevaju. Ne razmišljajući puno o tome da li nekog plagiramo ili da li će nas neko falsifikovati.
Samo treba da uradimo to što smo zamislili baš onako najbolje što možemo. Jer to je način da oblikujemo ideju i damo joj lični pečat. I da shvatimo da je u redu da neko drugi uradi to isto – na svoj način.
Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
