Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Mudrost propoveda umerenost. Glas razuma govori iskustvom. Iskustvo se stiče upadanjem u sva moguća sranja.
A sad da krenemo redom. Mladi ste, željni, prepotentni (u svakom smislu), a glasovi razuma oko vas pokušavaju da vas sputaju, uspore, onemoguće (kako se vama čini) i jedino čemu vas uče jeste kako da lažete, krijete i dovijate se da sebi obezbedite iskustvo. I šta je onda ono što će vam pomoći da preživite dna i vrhunce svih mogućih krajnosti koje uspevate da dotaknete i provesti vas kroz život relativno neoštećene? Vera? Intuicija? Savest? Hrabrost? Sve to. I sreća, naravno. Roditelji dugo tripuju da mogu da zaštite svoju decu i redovno shvataju da su potpuno nemoćni. Koliko god bili strogi u kontroli ili opušteni u poverenju, naši vaspitači moraju da se suoče sa realnošću momenata u kojima nas je nešto bolelo, mučilo, ponižavalo, užasavalo, ugrožavalo, a oni ne samo da nisu mogli ništa da učine nego verovatno nisu ništa ni znali o tome. Ili ne moraju. Mogu da se prave ludi celog života i da nas nikada ne upoznaju. I da nikada ne priznaju koliko su bili neuspešni u ulozi zaštitnika.
Ali, bolest zvana roditeljstvo tema je neke druge priče. Ovde govorim o nama, koji iskušavamo svoje živote 24/7 i skloni smo sticanju svesti o tome da smo sami odgovorni za njih, a da pomoć koju ponekad imamo i osećamo, dolazi odnekud… Možda je Sila uz nas. Ili je barem uz ono seme mudrosti koju je genetika ili karma zasejala u naša bića i koje ima da nikne i da se razvije, ili ima da nas nema.
Lepotica i zver - dno dna i vrh vrhova u zagrljaju apsurda
Ima jedno sektaško ime za nas. Mi smo preteristi, a naša religija je preterizam. Tako smo cinično prozvali sami sebe da bismo se razlikovali od sekti koje se licemerno smatraju umerenjacima, vrlinašima, ili kako već sve o sebi misle razni pravoverni ziheraši, zabušanti, zentaši, zabrazdaši i slični klišeisti.
Preterizam nije za široke narodne mase. Ne zato što ljudi masovno ne preteruju u koječemu, nego zato što praktična primena populističkog preterizma potencira sve moguće slabosti, pa neinicirani praktičari potpuno prsnu. (Da l’ sam mogla sve na “P”?)
Konzumiranje krajnosti – celibat vs promiskuitet, opijanje vs trezvenost, ludost vs mudrost, nada vs namera i tome slične discipline – odnosno svaka vožnja najluđom brzinom dok se ne zakucate u apsurd, zahteva veru, intuiciju, savest i hrabrost da se stavite u poziciju da saznate neprijatne istine o sebi i drugima. Uz mnogo sreće, naravno.
Preteristi su posvećeni vernici. Verujemo u kosmos i u sebe. U kosmos u sebi i sebe u odnosu na kosmos. Stalno smo na direktnoj vezi sa informacionim poljem zvanim intuicija. Svesni smo sopstvenog uticaja na kreiranje realnosti ljudi u svom okruženju. Uz malo ritanja, prihvatamo odgovornost – za sebe i za druge. Ne odustajemo od izazova kad postane strašno, znamo u šta srljamo i uvek preživimo. Oližemo rane, prikupimo polomljene komade, prebrojimo se, otpišemo gubitke i giljamo dalje, manje ili više oštećeni. Ponekad izrastu novi izgubljeni udovi, prošire se srca i prodube vijuge. Skloni smo da se zalećemo u zidove i rušimo ih glavom (i da razbijamo glave) dok se ne opametimo toliko da prvo potražimo slaba mesta u zidovima i naoružamo se tvrđim glavama.
Umemo da preskačemo stepeništa i napredujemo po šest nivoa odjednom bez zaleta, dok nas neki precizan udarac ne vrati na mesta koja smo preskočili. Onda znamo i da koračamo i uz malo sreće da ustrčimo uz neko manje strmo stepenište. Tako stičemo iskustvo, koje nas vodi ka mudrosti glasom razuma. Zvuči prilično bezbedno, a? Ne zavaravajte se. Preterizam nije za slabiće. Mi znamo kuda idemo, šta hoćemo i zašto smo tu. I to nam je zajedničko sa svima ostalima koji to isto znaju. Hoćemo li putem preterizma stići brže, nego putem misticizma, stoicizma, ili već nekog drugog “izma”? Ma, jebe nam se. Mi umemo da se zabavljamo.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
