Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Imperativ duhovnog razvoja glasi “budi to što jesi”. To je takođe i najprostodušniji savet koji neko može da vam da u situaciji kada ste nesigurni i pitate se kakav ćete utisak ostaviti. Takođe, ljubav i prijateljstvo nisu to što jesu, ako prihvatanje nekoga takvog kakav jeste nije obostrano.
Zajeb je jedino u procesu saznavanja šta to sve jesam, koliko me ima i mogu li da biram ko ću kada biti? Ili možda mogu da težim situacijama i uslovima u kojima sam ono najbolje što jesam? Za koga najbolje? Možda ona ja koja je najbolja drugima nije baš mnogo udobna onoj meni koja sam najbolja sebi?
A mnogo nas ima. I neka, nek se vidi raskoš. Moji kapaciteti u onome što jesam omogućavaju mi da biram: “Hmmm, treba nas dve-tri najefikasnije, da završimo ona administrativna sranja, tako da ti, romantičarko, piši neke pesme, ti, lenčugo, spavaj i ne hrči. Ti, lucidna spisateljice, ideš sa mnom, al’ nemoj da si mi nešto filozofirala, nemaš javni nastup. Treba nam još i ova umiljata naivka da trepće na drugove. E, ako budu drugarice, nema nam pomoći, a dobro bi nam došla neka praktična seljanka.” Tako, otprilike.
Nekima nisu potrebna sva moguća životna iskušenja da bi upoznali sebe u svim situacijama. Ima ljudi koji naprosto znaju šta nije za njih i ne osećaju se prozvano, nemaju onaj neizdrž koji mene tera da bandžidžampujem, iako znam da će me posle boleti zglobovi (ako mi uopšte i ostanu na nogama), a verovatno ću imati i noćne more. Ja moram. Da sam, recimo, propustila brak, ne znam kako bih saznala koliko sam isto kreten kao moja majka. Da se nisam razvela, prevazišla bih kevu, sto posto, jer sam hrabriji kreten i volim da završim stvari. Razvijala bih u sebi očaj, mazohizam, hipohondriju dok ne umrem od gušenja neizraženom kreativnošću.
Morala sam da rodim decu, ne samo zato što smo sklopili dogovor u prošlom životu nego da upoznam sebe u ulozi lude majke. I vrapci već znaju da ne mislim ništa dobro o majkama i da smatram sebe apsolutnim autoritetom u oblasti razotkrivanja majčinske monstruoznosti, jer sam – šta? Majka. Dakle, poznajem čedomorski poriv, čistu mržnju prema malom bespomoćnom paradajzu iz svemira koji poseduje sirenu iz pakla i moć da mi razori um danonoćnim zavijanjem. Majka koja ne spava ne može da voli bebu svakog dana i sata. Veći deo vremena sam vrišteće bebe trpila i fizikalisala oko njih i u svakoj prilici ih nekome uvaljivala da bih mogla na miru da popušim cigaretu u klonji.
Mnogo više volim žgadiju sad, kad mogu da im kažem marš u krevet, da zaključam vrata i posvetim par sati upoznavanju sebe kroz pomeranje granica uživanjem u seksu. Recimo. Isto tako, da nisam prvo rodila decu, nikada ne bih mogla posle da počnem da pišem, jer nisam mogla ni pre. Ne, ozbiljno. Moj stvaralački imperativ tražio je krv i meso da bi upoznao sebe i potekao kroz vene, bez potrebe da ih isečem kako bih videla šta je unutra. Deca su mi spasla život, na mnogo načina. Pa onda, muškarci. Moram da ih volim. Stalno.
Upoznala sam sebe u smrtonosnoj ljubavi, životvornoj ljubavi, besciljnoj ljubavi, tražeći uvek način da spojim srce i glavu, seks i dušu, telo i stvaranje, da saznam kako da se predam cela i da gubeći sebe pronađem neko novo ja. Da upotpunim galeriju likova. Ludača, pametnica, glupača, intelektualni drkoš, veštica, ranjiva kenjkavica, prasica lenjivica, sebično derište, filozof i prorok, opasno ometena u razvoju, hrabra, jer nema razuma koji bi je ometao, hrabra uprkos sticanju razuma, besmisleno, uporno, istrajno, kurčevito hrabra, kroz sve svoje slabosti. Nerazumno srce moje snage pulsira bespomoćno u talasu kreativnog imperativa, glasa bića koje mora ono što hoće. Da plamti, eksplodira, šišti i dimi se, jašući raketu koja će ga na kraju razneti na sastavne delove svega onoga što jeste. Biće to svemirski vatromet.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.