Ja sam hipik, al’ sam savremena žena – fridom, sanšajn, hepines i iznad svega giv pis a čens, ali i dom, biznis i maj spejs, a iznad svega gotova hrana iz restorana.
Zaklinjem se u slobodu i istinu. Slobodu da budem uistinu ono što jesam. Slobodu da izistinski budem. Ali i u slobodu kreativne istine i slobodnog vremena.
Ništa lažno me ne interesuje i ne zadovoljava. A u savremenosti je čisto ludilo biti svoj i istinit. Svi te sumnjiče za foliranje, misle da preteruješ i ne veruju ti da nisi lud.
“Je l’ ti izmišljaš to što pišeš?“ pitaju me neki mladi, što nikad nisu čuli za hipike.
“Ne, ja izmišljam to što živim, da bih imala o čemu da pišem“, kažem samo zato da vidim imaju li malo sopstvenog mozga u tintarama.
