Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Mikro trend: Ovaj detalj čini da svaki autfit izgleda super-moderno!

Tvoj novi saveznik u borbi protiv neželjenih dlačica: Philips Lumea

Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Striptiz za pismene: Roditelji ne vole da znaju

Striptiz za pismene: Roditelji ne vole da znaju

Roditeljska sebičnost koju prozivam, kad kod imam materijala i prilike (sa iskustvom deteta i roditelja) najbolje se vidi u ogledalu roditeljskog neznanja i neupućenosti u život deteta. Imperativ mudrosti je da roditelj svom detetu mora da bude roditelj, a ne drug i prijatelj, što verovtno podrazumeva postavljanje granica, postavljanje zahteva, sankcionisanje neželjenog ponašanja, nagradu i kaznu. Ok. Znam neke sasvim divne ljude koji vole svoju decu, onako kako je prirodno i koji su sasvim pravi roditelji, kao iz udžbenika o sasvim valjanom roditeljstvu. Oni neguju lične i moralne vrednosti, ispunjavaju obećanja, ne lažu i ne trpe laž, postavljaju granice i zahteve i staraju se da pomognu deci da poštuju te granice i zahteve i da se prema njima orijentišu, nisu ni kruti, ni zadrti, ni nemoderni, staraju se o svojoj deci na najbolji način.

Pa opet, desi se da njihova deca preduzimaju akcije o kojima oni ništa ne znaju, a ja znam. Jer saznam od svoje dece. I da mi njihova deca kažu nemojte da me prodate. I da dođem u situaciju da nekom roditelju kažem neka me slobodno pita, ako hoće da zna nešto što ne zna i da čujem odgovor neka, bolje da ne znam. Što je skroz pošteno od roditelja koji to svesno i glasno kaže. Koliko li roditelja misli isto to, a nikome nije reklo? Ili to oseća, a ne sme ni da pomisli? Dobro, to je strah. Ali to je i sebičnost. Jer ja se bolje osećam, ako ne znam nešto na šta bih morao da odreagujem, da odredim kaznu i da u suštini budem bespomoćan, a kako se oseća dete, koje krije nedozvoljeno ponašanje i vodi dvostruki život, dobrog i poslušnog deteta i mladog anarhiste?

I kad se više bojimo i brinemo kako se mi osećamo povodom nezgodnih tema, pitanja, akcija, dešavanja i njihovih posledica, nego što se brinemo kako se zbog istih tih stvari oseća dete, mi smo prosto naprosto sebični, i zaslužili smo da nam neko to predoči. U svakom zgodnom trenutku. A naročito u nezgodnom.

Roditeljski par češće i lakše nosi taj konformistički stav nego što to čine samohrane majke i retki samohrani očevi.

20130331 majkite dnevno odgovaraat na 228 detski prashanja 1 Striptiz za pismene: Roditelji ne vole da znaju

Volim što sam, od kad sam roditelj, u poziciji da isprozivam roditelje

Singl roditelj je upućeniji na dete, preuzima svu odgovornost i sve roditeljske uloge, a pošto je nemoguće biti i majka i otac, i strogi ocenjivač i uteha, samohrani roditelj se prosto neminovno suočava sa izborom da odbaci sve što dodatno opterećuje i da izabere ono što je najvažnije, a to je da li je njegovo dete ispunjeno i srećno i koliko može u tome da mu pomogne sopstvenim primerom, izborom i načinom života.

Ne kažem da su samohrani roditelji bolji roditelji, ali kažem da su manje sebični, jer imaju tešnju, prisniju i otvoreniju vezu sa detetom, pošto nemaju na koga da prebace odluke i akcije koje su im mrske ili im ne leže.

Bar jedno od moje dvoje dece odlično bi reagovalo na čvrstu ruku i struktuirano vaspitanje uz nagrade i sankcije, ali ja nisam sposobna za to. Ja uskraćujem tom detetu podršku strogoće i umesto toga nudim razumevanje, prihvatanje i slobodu.

Zašto nisam obezbedila neki muški primerak da radi taj posao i pruži mom detetu ono što ja nisam u stanju?

Jer mi je sloboda potrebna da bih bila uopšte živa, a kamoli funkcionalna. Nisam htela da se ugušim u braku da bi moje dete imalo vaspitača kakav mu je potreban i da li sam ja sebična?

Verovatno jesam. Ali ja sam živa i svesna.

A bolesna i pokojna bih džaba bila nesebična.

Osim što imam i drugo dete koje cveta u slobodi.

Grozni su izbori roditeljstva i jedino ih može opravdati njihova težina i puna svest kojom donosimo odluke i preuzimamo odgovornost.

Ja sam roditelj i više volim da znam o svojoj deci, barem onoliko koliko znam o sebi.

I svakog dana sve više saznajem.

I uopšte mi nije lako.

I ne bih se menjala ni sa jednim roditeljskim parom koji poznajem.

Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice