Otići u plemeniti pohod prepun iskušenja, zarad dokazivanja svoje hrabrosti i odanosti, sumanuto je. Kad je najveće junaštvo ostati tu gde si i suočiti se sa svim nemogućnostima, ograničenjima, razočaranjima, frustracijama, zahtevima, pregovorima, kompromisima…
Samo što obično niko i ne odlazi u plemenite pohode, nego samo odlazi. A oni koji ostaju, obično dočekuju i ispraćaju one što odlaze. Uvek spremni da daju još jednu šansu – bivšem partneru, novom partneru, sebi, ljubavi.
Budi tu. To je ono što znam o ljubavi. Dokle god možeš da izdržiš, i posle toga još. Kad više ne možeš da izdržiš, kad moraš da biraš sebe i svoj život da bi uopšte mogla da živiš, to nije poraz ljubavi. To znači da ljubav nedostaje, da nije obostrano jednako duboka, da onaj drugi uporno bira dramu i površne emocije, da nije naučio kako da opstane i ostane u ljubavi. Imperativ ljubavi je prisustvo, a to znači neodustajanje kad je teško, kad je tuga, kad je izdaja, kad je bes i kad je potreban napor da ostaneš tu. Da ponovo izgradiš poverenje, da pružiš podršku, da pronađeš u sebi toleranciju koja ti je potrebna da nekome ponovo pružiš šansu. Biti tu, takođe znači zadržati veru u ljubav i kad ti se čini da je ona tebe potpuno izdala i odbacila, ostati otvorena da je opet prigrliš i prihvatiš kad se pojavi, ne sakrivati se od ljubavi u bolu i nepoverenju,rizikovati ponovo. Ljubav je uvek ponovo i ponovo i još i dalje, bez straha od povrede. Raširenih ruku, na krstu ljubavi, ne odričući se vere i Boga, budi tu, ostani vernik, i onda kad svi ostali odustanu i počnu da proklinju.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Aleksina Đorđević
