Verovatno je stvarno veća garancija kad osiguraš kuću protiv požara, poplava i sličnih pošasti, nego kad stupiš u brak. Osim što svako osiguranje ode u tri lepe, ako se odozgo sruči neka viša sila, ili neki NATO, pa sjebe svaku organizovanu sigurnost u relativno organizovanoj široj društvenoj zajednici. Sigurnost je jedno trenutno i privremeno stanje, koje samo strah pokušava da učini trajnim, ili makar doživotnim. Pošto valjda tako merimo trajnost. Ograničenim trajanjem naših života. A šta će ostati posle nas i da li ikako doprinosimo sigurnosti svog potomstva i živog sveta ubuduće, zabole nas. Naročito kad „trajno“ odlažemo opasan otpad, u tunele u planinama i na okeanska dna. Garancija najsavremenijih oblika odlaganja radioaktivnog i toksičnog otpada je vek, dva, tri. Iha! Ko uopšte razmišlja toliko unpred? Šta nas boli uvo šta će naši pra-pra-praunuci da rade kad to ipak pocuri! Neka se oni bakću time. Uostalom, nauka i tehnologija stalno napreduju, smisliće se već nešto. Pa je l’ da?
