Ako je slobodi suprotna nesloboda, onda govorimo o slobodi da budemo to što jesmo. O slobodi koja se spoznaje, a ne osvaja, koja nije teren, nego stanje bića.
Ali ako slobodi suprotstavimo zatočeništvo, onda je sloboda nešto sasvim drugo. Pre svega, izlazak iz kaveza. Raskidanje okova. Disanje punim plućima. Sloboda od veza, od emocija, od ljubavi. Sloboda koju smo osvojili, teren u čiji smo centar poboli zastavicu slobode, oko koje optrčavamo počasne krugove, dok mase našeg ega na tribinama uma kliču nikad robom, nikad više, jeeeee, slobooooodaaaaa!!!
Sloboda je bolja od neslobode i od zatočeništva, jasno. Ali sloboda znači da rizikuješ sve drugo. Ako se držiš slobode da budeš ono što jesi, naći ćeš se sam protiv svih. Jer svi žele da budeš najviše ono što njima treba, što oni vole i u čemu se ogledaju. Neslobodni i okovani učiniće te herojem slobode, individualcem bez premca, primerom i vođom revolucije. A revolucija jede svoju decu. Jer ako ste svetli primer, čik uzmite sebi slobodu da budete obični, slabi, željni normalnih i običnih stvari, spremni da pronađete u sebi slugu pokornog i da mu date slobodu da bude to što jeste!
Narušavate sliku svetlog primera. Drsko se odričete slobode koja se od vas očekuje. Razočaravate sledbenike. Prema kojima imate odgovornost. Hah, nije Džiza završio na krstu, jer je baš želeo. Nego zato što je prihvatio odgovornost za druge.
Ali, on je svetli primer, bio i ostao. Ne da se ugledamo na njega i da se raspinjemo do uspenja, nego da prepustimo njemu taj deo koji je uzeo na sebe. I da oslobodimo sebe onakve kakvi smo, pa možda spoznamo i svog unutrašnjeg Isusa. On je sve uradio za bližnje onako kako biblija savetuje, kao za sebe same.
Ljubav prema sebi jedina je veza i obaveza koja oslobađa. O, to nije samoljublje. Ni sebičnost. To je svest o sebi. O granicama, kao i o mogućnostima. O slabostima, kao i o snazi. O motivima, namerama, ciljevima. O mestu svog srca pod suncem. Tada nam niko ne može reći šta smo, šta treba da budemo, kuda treba da idemo, koliko smo dobri i koliko smo izneverili očekivanja. Ne, a da mu poverujemo. Sve što dolazi spolja, prvo prolazi kroz ja jesam filter i ne mogu nam podvaliti komplimentima ni kritikom. Niko nas ne može vezati i sputati ako se ne hranimo njegovim mišljenjem o nama, njegovom pažnjom i ulogom koju imamo u njegovom životu.
To znači da ćemo biti sami. I to znači da ćemo vrlo rado biti sami sa sobom.
Neminovno ćemo na tom putu sresti, sustići ili mimoići neke slične slobodnjake. O kako ćemo ih voleti! Najsnažnijom ljubavlju, koja sija, zrači, prosipa se, koja daje dušu ako zatreba, bez pitanja a šta će ti. Ljubavlju koja ničim ne obavezuje. Koja nalazi sav smisao, svu sreću i ispunjenje u tome što jeste. I kojoj uopšte ne smeta što smo i dalje sami.
Ako smo sami svoja sloboda, onda smo sami svoja ljubav, ako smo sami svoja ljubav, onda smo sasvim srećni sami sa sobom.
