Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Svašta može da posluži kao gard. Arogancija, povučenost i stidljivost, ljubaznost, pričljivost, ma sve ono čime se neko predstavlja i što ćete o njemu zaključiti na prvu loptu. Lukavi um često od vaših najboljih osobina stvara zaštitno polje koje filtrira komunikaciju, pa onda ljudi kod vas najviše vole upravo vaš gard. Pametniji među njima vas provale, a najteže je provaliti sebe u ovoj suptilnoj manipulaciji karakterom. Držimo spreman gard uglavnom nesvesno i to funkcioniše u dnevnoj komunikaciji sa gomilom ljudi, koji su takođe u gardu. Takav je dogovor. Ako se ne sećamo da smo ga sklopili, to je samo zato što se ne sećamo. Naporno je vratiti taj film. Ali učili smo tokom odrastanja kako da podignemo zidove. Možda smo imali sreće, pa smo naučili i kako da ostavimo u njima vrata i prolaze i nismo zaboravili da ih otvaramo po potrebi. Možda. Novo iskustvo dolazi kad nastupi potreba. Ispit srca i pameti, međutim, može da bude žestoko ometen lošim iskustvom, da ne kažem ometenošću u razvoju srca i pameti. O, svi smo mi ometeni u razvoju. Verujte matoroj.
Iskusniji od mene kažu da se potragom za sobom i postizanjem sopstvenog integriteta čovek bavi negde do četrdesete i onda bi, ukoliko je aktivno sledio svoj put, trebalo da zna na čemu je. Da poznaje sopstvene slabosti i ograničenja, da se oslobodi licemerstva po pitanju vrlina i snage, da raspolaže svim svojim sposobnostima u svakom trenutku. Da prihvata i voli sebe, bez gubitka sposobnosti da raste i koriguje se. To je zrelost, valjda. A ta granica od četiri banke je, naravno, individualna.
Da spustim gard i dobijem batine? Kako "pa šta"?
Zrelost mi je omogućila jedino sposobnost da nastavim da upoznajem sebe u novim situacijama i odnosima, shvatila sam ponizno, dok sam gazila aroganciju ideje kako je najveći deo moje snage baš u potpunom poznavanju sebe. Avaj! Ako imam neku snagu i hrabrost, one leže samo u prepoznavanju situacija u kojima se od mene traži da se potpuno otvorim. Sad me je sramota, kad pomislim kako sam tripovala da sam najkomunikativnija, najotvorenija, najiskrenija i najdirektnija osoba na svetu.
U bliskom kontaktu, u komunikaciji sa nekim koga volim, poštujem i prihvatam, dobila sam lekciju za zauvek. I užasno sam zahvalna. Toj osobi, kao i svom poštenju. Lekcija je bila kratka, bolna i efektna. Nastala u konfliktu. Takve su lekcije. Barem one koje naučite i zapamtite. Ukratko, reagovala sam detinjasto i uvredila voljenu osobu pakosnim rečima u jednoj ljubavnoj situaciji. Nešto mi se nije dopalo i luda tinejdžerka u meni je napala kao zmija. Odmah sam se izvinila, ali izvinjenje ne poništava zadati udarac. Moj pametni dragi, inače mnogo mlađi od mene kao zrele, u tom trenutku je bio bar duplo stariji.
Možda nije teško biti stariji od lude tinejdžerke, ali mudrost da u momentu shvati sa kim ima posla zaslužuje ultimativni respekt.
Hteo je da čuje u čemu je problem i pozvao me da govorim.
Ha, ništa lakše! Tolike naivce sam obrlatila umiljavanjem, suzama, pokazivanjem ranjivosti, nežnosti, kajanja i osećanja. Gard lude tinejdžerke. I videla sam ga kristalno jasno, na svoju najveću sramotu. Poznato mi je osećanje loptice u fliperu, ali tada sam se osetila kao fliper lično, u kome ta bedna loptica iz arsenala komunikacionih odbrana uzalud pokušava da pronađe pitstop i pokupi poene. U čiju korist? Jedino u korist učvršćivanja odbrane matore kokoške, shvatih, pametna. Ispričala sam mu sve redom, kako je naviralo i upoznala se sa strahom za koji nikad ne bih pomislila da postoji u meni. Ne samo da sam otvorila jedna od mnogih poznatih vrata u svom zidu, nego sam zid potpuno porušila. Najkomplikovanijim zahvatom na svetu.
Jednostavnom iskrenošću.
U korist bliskosti, ljubavi, povezanosti, poštenja i poverenja.
Koliko sam zrelija, veća i pametnija sada? Boli me dupe.
Moja arogancija je dobila vaspitne batine od kojih se raste na unutra, ka skromnosti i zahvalnosti. I izvesnosti da ima još lekcija koje moram da savladam, a ne mogu ni da ih zamislim.
Hoću da kažem, ako se nadate da ćete sazreti do četrdesete, ne nadajte se. Počnite odmah.
Život je lud, prebrz i prekratak, i ne možete znati hoće li vas kraj presresti na pola puta.
Ne branite se.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
