Muškarci se onoliko lože na zaštitničku ulogu, ali za njih to znači da žele da se biju sa nekim oko žene. Ali kad ženu stvarno neko napadne – a to je uvek neki muškarac – obično nema nikog ko će je odbraniti, ali nikog. Ni slučajnog prolaznika – heroja, ni policije, a ponajmanje njenog čoveka, zaštitnika. Za zaštitu žene, korisniji je veliki pas, nego muškarac bilo koje veličine. Ma i neki pametan i srčan psić veličine mačke bi poslužio – jer, bio bi tu. Psa žena može da vodi svuda sa sobom – i tamo gde obično nema nikog ko bi mogao da joj priskoči u pomoć, da je zaštiti i da je odbrani.
Muškarci mogu da zaštite žene od posledica svojih gluposti – recimo tako što će biti dobri i slušati ženu, pa neće napraviti gluposti. Neće je prevariti (i doneti joj polnu bolest, ili slučajno napraviti dete nekoj ženi – da ne pričamo o tome da joj neće slomiti srce i ogaditi joj seks). Neće pozajmiti svu ušteđevinu prijatelju koji je inače poznat po tome što je odličan u pozajmljivanju, a nedovoljan u vraćanju, neće se baviti sitnim kriminalom i zaglaviti u zatvoru, neće se drogirati, opijati, kockati, tući je i uzimati joj novac…
O, žalosno je koliko mnogo muškaraca toliko često propušta svaku priliku da zaštiti svoje žene i partnerke.
Najozbiljnije sam razmatrala šta je to što ne mogu sama. Ne samo sama bez muškarca, nego sama, sama. Ne mogu da se zezam i brejnstormingujem, ne mogu da imam seks, ne mogu da zatrudnim. U stvari, samo ne mogu da zatrudnim. Jer to što nemam društvo za zezanje, ne znači da mi nije zabavno samoj, a masturbacija je takođe seks, koliko je poznato do sada.
E, vidiš, ne mogu da se grlim sama, da osećam toplinu i milinu blizine osobe koju volim. A ima puno osoba koje volim i sa kojima se grlim uvek kad je to moguće. Imam i muškarca koga volim i u čijem zagrljaju se osećam kao u kolevci (mada ovog momenta ne bih mogla da se zakunem da je to bilo najbezbednije mesto na svetu, ali eto, pesničke slike radi) i u čijem se društvu ponekad osećam sasvim sama.
