Ponekad sam gutala gomile reči i davila se njima, jer nisu mogle, nisu smele i nisu stigle da se artikulišu. Izbijale su one u suzama, u temperaturi i gnojavim krajnicima, u hormonima, u besu, šutiranju i cepanju. Za sve ove godine, izbile su mi sve reči koje sam nesažvakane progutala. Kao kad izbijaju umnjaci. Samo jedno zilion puta.
Isto tako sam izgovorila tone gluposti, da bih njima prekrila dosadu…pa, uglavnom dosadu. Ljudi su nepojmljivo dosadni. Većina razgovora je totalno dosadna. I onda ja lupetam, da zabavim sebe. A oni misle da zabavljam njih. Ne, nego ih izazivam, da vidim hoće li i dalje ostati dosadni, ili će im se zapaliti neka iskrica. Stalno ložim, jebiga. Glupava navika.
U periodima kad dozvolim da mi bude dosadno, vrlo brzo postane nepodnošljivo dosadno. Ah, sve vreme govorim o govorenju. A primedbe koje imam na dosadne razgovore, obično ne izgovorim. Nema svrhe. Osim kad ima. Prekidanje dosadnih razgovora, na primer.
Konvencionalno dosadno pričanje mogu da tolerišem, da iznesem i da prilično učestvujem, zarad održavanja međuljudskih odnosa tamo gde su važni.
Ali čik neka neko proba da mi dosađuje na Fejsbuku, ha! E tu sam svašta izgovorila. Dobro, napisala. Izrazila. Mada, nisam bila nikad sasvim do kraja iskrena. Onda kad je delovalo okrutno. Recimo, nekome ko je do jaja nepismen nikad nisam rekla da ne mogu da četujem s njim jer je užasno nepismen. Ponekad su nepismeni bili dovoljno zabavni. Ali češće nisu, pa sam se izvlačila na razne načine.
I nikad nisam rekla onima što pišu hehe, umesto da stave smajli, kako je idiotski pisati hehe, osim ako to ne radiš namerno, da komično podvučeš nešto što je idiotski. Ali jesam im rekla da razgovor koji vodimo nije baš zanimljiv i da mi je teško da razgovaram sa nekim ko mi ne angažuje mozak.
Uglavnom, sve što nisam rekla, tiče se čiste uljudnosti. Čak i kad sam bezobrazna, trudim se da usmerim bezobrazluk na one koji mogu da ga uzvrate ravnom merom. A kad mi se omakne da podjebavam nekog nemuštog i neumnog, posle me sramota. A desi se. U situacijama kad prolazi samo dobra zabava i duhovito zezanje.
Suma sumarum, vrlo malo toga nisam rekla, ili makar izlupetala. Čim sam dovoljno odrasla da sastavim rečenicu iz glave i odreagujem spontano, bacila sam se na izgovaranje. Ono sve što nisam rekla kad sam bila mala, jer nisam umela, a nije imao ni ko da me čuje, to sad pričaju moja deca. Ponekad su baš bezobrazni. Ali to je muzika za moje uši.
A mnooooogo toga sam se naslušala. Aha, to je tema za sledeći striptiz.
