Jedan od mojih dominantnih unutrašnjih likova je gej. Guzičar, pederčina, sladak kao šećer. Odlično sarađujemo. On može da učestvuje aktivno i pasivno u svim mojim varijantama sa momcima. Imamo prilično isti ukus, ili njegov preovlađuje, tako da, volimo lepe, mršave, glatke momke, svetlih očiju, meke kose.
U j*bote, možda mi zato uopšte nisu uspele varijante sa ono nekoliko odraslih tipova, sa kojima sam pokušala. A jedan je bio još i ćelav.
Moraću da ga preslišam na tu temu.
Mada će verovatno da se izvuče i da mi skrene pažnju nekom piletinom, kao što to obično radi. I uspeva.
Poslaću onog mog čoveka Sunca, da malo porazgovara sa njim, njemu nije tako lako skrenuti pažnju, a i mali ga obožava. U stvari, svi ga obožavamo, čovek Sunca nam je najomiljeniji lik u meni. Među nama. Među mnome? Kako li je najpreciznije?
Uglavnom, taj dolazi iz neke drevne i veeeeeoma civilizovane prošlosti, ma ne možemo da zamislimo koliko, ali to je onaj nivo duha i energije koji je gradio piramide, samo što mi nemamo pojma o tome. I on je ogroman i snažan i miran i bezazlen kao dete, pun poštovanja prema svim oblicima života i gej u meni je zaljubljen u njega onako kao se mladi gej učenik zaljubljuje u iskusnog, pametnog, korektnog i šarmantnog profesora koji verovatno nije gej. Samo što čovek Sunca nije šarmantan, on prosto zrači kao sunce, divan je na svaki način, toliko da neko šarmantan pored njega deluje kao varalica.
Srećom, nema u meni ni jednog šarmantnog lika, sav šarm je samo moj. Gej je lakrdijaš i milo dete, ne može se to nazvati šarmom, ali harizmom može. On je jedan od bolje nahranjenih i zbrinutih u mom sistemu ličnosti. Velika većina se prilično dosađuje, pa čak je i luda tinejdžerka počela da se smara. E, nju nervira gej. Nekako, nije jedina neodgovorna i blesava. Ali nju svako nervira, to je tako za očekivati u tom uzrastu, čist šablon. A tek to što je nervira kad je prozivam kako je tipična i kako uopšte nije luda, nego je samo tinejdžerka!
Ovo je gej i ona što voli da se maskira. Otprilike
Zato nam je filozof sasvim zadovoljan. Nikome nije baš simpatičan, ali on to uopšte ne primećuje. Nos mu je u knjigama, glava u oblacima, osmeh na usnama. A cvikeri mu stalno spadaju. On je nesto između Hari Potera i Šopenhauera, mada je nekako najviše između mene. Njegov posao je da filtrira komunikaciju svih sa svima i svih sa mnom. Da prečisti informacije, tako da niko ništa ne shvati lično i da se niko ne posvađa.
Svi ima da sarađuju i zna se ko je glavni. Ima da trpe i geja i crnca i onu što se stalno maskira i ono zlatno Sunčano biće kome baš niko ništa ne može da prigovori, ali njegovo prisustvo ih ponekad postiđuje, pa to moraju da otrpe. I onu razumnu, delotvornu i saosećajnu, što kao da je svima partner i svakoga poznaje i razume i onu penzionisanu prostitutku što samo gleda u prazno i deluje kao jedini zaista tragičan lik u ovoj burlesknoj ekipi, a kad progovori, izmišlja romantičnu prošlost, koju nikada nije doživela, ali to radi tako da ni jedno oko ne ostane suvo – osim oba filozofova, i ovo troje što su kao saučesnici u svemu, a u stvari samo se trude iz petnih žila da podriju sve ideje koje bilo ko od njih iznosi u nekom trenutku, dakle trojka za egzekucije, svi oni moraju da trpe svakog pored sebe, bez utrkivanja za istaknutiju ulogu u zajednici. Svi znamo koliko svako od nas vredi i koliko bi svako od njih vredeo bez mene i koliko bih ja bila dosadna, obična i usamljena bez svakog od njih.
Oni nisu potrebni jedni drugima, ali potrebni su meni, kao i ja njima.
Sutra vodim u pozorište geja, tinejdžerku i penzionisanu. Filozof se podrazumeva.
Oni su tajna moje neverovatne tolerancije na kvalitet kulturnih sadržaja. Kad se svo četvoro slože da je predstava sranje, koncert dosadan, a društvo glupavo, samo tada se ne provedem super.
Zato ne izlazim često, pa se češće dobro provedem kad smo svi željni nekakve zabave i spremni da progutamo lažnjake. Retko se desi da napustimo položaj, a ponekad se ,bogami, vrlo prijatno iznenadimo. Gej, ekipa i ja tvorimo obostrano korisnu zajednicu.
Da ne živimo u simbiozi, živeli bismo u dijagnozi.
Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
