Mrzim novi telefon, a android na pipkanje me izbezumljuje. Više puta sam pokušala da ga usvojim i da izgradim neku naviku posedovanja pametnog tač skrina, ali uzalud, uvek ga samo psujem, dok obuzdavam strasnu želju da ga razlupam i izgazim. Mrzim novi box paket, toliko da uopšte ne uključujem TV i očajna sam što sam potpisala ugovor na dve godine. Hoću li savladati mržnju za to vreme, ili ću izgraditi naviku? Mrtva trka. Mrzim da menjam partnere. Mrzim da budem zaljubljena, iako to dosta olakšava promenu partnera. Mrzim seks koji nije kao onaj koji volim. Mrzim kad izgovorim aluziju koju samo jedna osoba može da razume na pravi način i da se slatko nasmeje, a onda se setim da je ta osoba promenila svoje životno stanje u smrtno i da se više nikada neće smejati mojim forama.
Od supe na pogrešnoj polici u prodavnici – tamo gde moja ruka obično nalazi šampon, do potrebe da otkucam poruku na novom telefonu (dala mi deca neki mobilni sa qwerty tastaturom, da se ne stide kad vadim telefon u njihovom društvu) staroj prijateljici – a ne mogu ni jedno ni drugo, jer promašujem slova i pizdim, a osim toga, obrisala sam njen broj, jer je morbidno držati pokojnika u imeniku – mrzim. Sve to, što je sada drugačije. Bespomoćno mrzim. Toliko da ne mogu da progutam knedlu, a ne mogu ni da je isplačem. Hoću da besnim, a samo sam tužna. Čija sam ja ciljna grupa, breee?! Alo, kosmička kuhinja, šta ste mi ovo isporučili? Nisam htela posledične neizbežnosti karmičkih dugova (i duhova), molim jednu kvalitativno kvantitativno kvantnu promenu na mnooooogo bolje, sada odmah, a ne za tri života! Jasno?!
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.fashiongonerouge.com, www.tumblr.com
Aleksina Đorđević
