Kako to ljudi znaju? Da sa nekim žele samo da se kresnu i ništa više? Muškarci znaju, valjda zato što su muškarci i što im je doživljaj seksa odvojen od doživljaja bića, što je seks jedno, ljubav drugo, a brak, izgleda, treće. Što bi kresali milion žena, a ne bi među njima odabrali ni jednu kojom bi se ženili, jer od ljubavi zahtevaju da bude mnogo više nego samo seks. Nije da ja to razumem, ali poverovala sam, jer sam čula milion puta, od svih kategorija muškaraca – i od onih što nisu ni za šta i od onih što su dobri samo za seks i od onih što su pravi ženidbeni materijal. Nije da ih ja razlikujem, ali opisali su mi ih, pa sam u njima prepoznala neke tipove sa kojima sam imala posla, pa sam poverovala da možda stvarno postoji ta razlika.
Ja razlikujem samo svoju najveću realizovanu ljubav od svoje najveće nerealizovane ljubavi. One neke manje ljubavi nakon ove dve smrtonosne, zapravo nisu bile manje, samo nisu bile smrtonosne. Da li sam volela svakog sa kim sam imala seks? Nisam, naravno. U nekim slučajevima nisam imala prilike ni da pokušam, u nekim drugim slučajevima, pokušavala sam, pa nisam uspela. Kako to pokušavaš nekog da voliš? Pa tako što budeš sa njim, posvetiš mu se, povežeš se – svakog sa kim provodiš vreme i radiš koješta, a naročito ako to uključuje seks, možeš da voliš. Ili možda ne možeš. Ali ja mogu. I tako sam neke muškarce (za koje se ispostavilo da su dobar materijal za muževe) nežno volela onako, kao prijatelje, kao osobe, kao ljude. I imala sam seks sa njima zato što seks ide uz ljubav. I to nije bio neki seks. Bio je onako, kao među prijateljima. Nežan, bez neke strasti, bez samozaborava, bez osećanja stapanja u jedno, bez celovitosti. Samo seks. Prijatan seks, sa prijatnim osobama, sa kojima bih radije imala neke druge prijatnosti – igrala karte, gledala film, ležala na plaži, spremala hranu… I oni su se oženili nekim drugim ženama, koje su možda jednako volele sve da rade sa njima, kojima je možda prijateljstvo važnije od svega, koje možda imaju drugačije standarde za seks, za ljubav, za zajedništvo. One koje možda znaju koji su muškarci dobri za brak, a koji su dobri samo za seks. I koji nisu ni za šta. Baš je ružna pomisao da neko nije ni za k..ac.
A za šta sam ja? Ne bih rekla da nisam ni za šta, ali možda sam dobra samo za seks. Možda nisam žena za koju je iko ikada poželeo da bude majka njegove dece. Što me nije sprečilo da imam decu, iako nisam bila sigurna da sam im baš jako mudro izabrala oca. Ali taj jeste bio ženidbeni materijal, ili je to definitivno postao nakon neuspelog braka i frustrirajućeg očinstva. Možda sam ja žena samo za k..ac, koja od muškaraca koji nisu ni za šta pravi buduće muževe. Jer kad pogledam, samo jedan moj bivši i to onaj koji je odneo zastavicu najveće ljubavi, nije srećno uparen, nije zaljubljen, nije našao sebe, nije ništa. Imao je toliko potencijala, ali postao je onaj što je ni za šta. Osim što ne može biti ni za šta onaj ko je nekome bio najveća ljubav, jer kad si nekome bio takva ljubav, onda si bar jednom bio ono najveće što postoji, čak i kad nisi ni za k….
