Ništa se ja ne razumem u konvencionalne odnose, u kategorije, u distance i kalkulacije. Da se razumem, verovatno bih odavno bila u stabilnom braku. Ali možda nikad ne bih imala iskustvo preživljavanja smrtonosnih ljubavi. I možda ne bih živela za ljubav, nego za neke realne stvari. Kategorisane. Kojima se tačno zna vrednost i namena. Samo što ja to ne mogu ni da zamislim. Kao što ne mogu da zamislim da se pred nekim svučem, a da ne osećam da sam njegova, da mu se predajem, radujem, obožavam ga. Posledice integracije ličnosti, kontam, a to ima mnogo veze sa preživljavanjem smrtonosnih ljubavi. Ona neuzvraćena je prestala da me ubija, kad sam spoznala onu najveću, uzvraćenu. Koja je prestala da me ubija kad sam spoznala ljubav prema deci. Koja me oživela. I osposobila za ukupnu ljubav, stalno najveću i oživljavajuću, sa sve smrtonosnim elementima. Ono što te ne ubije, to te osakati. Ili te isceli.
Da li predajem srce onima koje treba ograničiti na donju polovinu tela? Ne zanima me. Ja nemam polovine. Cela sam. Ful, što bi rekli milenijumci. Osim kad se raspadnem na komade. Ali i tada je svaki komad integralni deo celine. Moje telo i moje srce i moja duša idu zajedno, pa gde zaglave, neka ih, zajedno su.
Uzimam telom i srcem i dušom šta god oni davali – samo seks, ili čak i malo više od toga. Nekako se uvek radi samo o tome koliko je neko u stanju da daje sebe i kad neko daje toplinu i nežnost i svoje telo, on je partner za život, dotle dok se daje. Ili sam to ja. Ponekad ne razlikujem sebe od onoga što vidim u ogledalu ljubavi. A u tom ogledalu sam gola.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Aleksina Đorđević
