Dragi muški mozgu, obraćam ti se u potpunom očajanju. I ako mi ne odgovoriš ni sada, ne znam da li ću ti se ikada više obratiti. Možda ću početi da se drogiram, ili ću dići ruke od dijete (a taman mi je krenulo) i postaću Džaba D’Hat, koji nije ništa deblji od Bude, samo je grozan. Nadam se da shvataš očajničke razmere mog očajanja i da nisi upravo izgovorio “ma šta me boli ku*ac”.
Volela bih da shvatim neke stvari, a ne mogu sama. Moji ženski kapaciteti me izgleda ograničavaju u tom smislu. Ne znam koliko ženskih mozgova ima takav problem, ali ja sam užasno glupa. Što je najgore, najbrutalnije, najsarkastičnije i najbednije u toj priči, ja sam vrlo pametna. I to po svim parametrima: ‘oćeš IQ – imam kol’ko ‘oćeš; EQ, SQ (valjda si čuo za emotivnu i spiritualnu inteligenciju) – na uši mi izlazi. Jedino u čemu sam totalno tupava jeste razumevanje muških mozgova.
Mislim, imaš deset kocki i složih ih u sliku Vini Pu-a. I? To je sve? Izvini, ali ja u to ne mogu da poverujem. Zato što ne mogu da shvatim. Kontam ja da su sve istine razarajuće jednostavne, ali razumi i ti mene – ako prihvatim tu razornu jednostavnost, odoh u tri lepe – ili droga ili Džaba.
