Da li poznajete nekog strpljivog? Da li pronalazite strpljenje u sebi, boreći se protiv poriva da “presečete”, da donesete bilo kakvu odluku, uradite bilo šta, samo da se završi neizvesnost? Na nivou svakodnevnog iskustva prosečnog građanina sveta, strpljenje je unutrašnja borba sa impulsivnošću, ili mirenje i odustajanje od svake inicijative – čekanje da se nešto dogodi.
Prema definiciji, strpljenje je sposobnost prihvatanja ili tolerancije kašnjenja, odlaganja, nevolje ili patnje, bez ljutnje i uznemirenosti. Ista definicija bi mogla da se odnosi na svece, jer strpljenje je, izgleda, najviša vrlina, za koju se običan čovek bori i koju retko uspeva da dosegne.
Niste stprljivi, jer niste svetac. Hoćete sve sada i odmah. Nervozni ste, ljuti i frustrirani kad morate da čekate. Strpljenje se ruga vašoj ljudskoj slabosti, poručuje vam da niste istrajni, da nikada nećete dostići nirvanu, da odustajete i da ste beznadežan slučaj.
Možete se pobuniti protiv strpljenja i prezreti ga – strpljenje je za gubitnike. Onaj ko misli da nešto postigne u životu, da ostvari svoje želje, da materijalizuje uspeh, da uživa u svom kratkom postojanju, preuzima inicijativu, poseže i uzima ono što hoće. Ako ne može da dobije to što hoće, ludi od osujećenosti, a onda se zainati i nastavlja dalje, da niže uspehe koji nadilaze neuspeh, da živi aktivnim, ispunjenim životom, posvećen ostvarivanju ciljava i pomeranju granica. Da ste čekali da vam nešto od toga padne u krilo, osedeli bi čekajući, a onda biste i dalje čekali, tako sedi i zaboravljeni od Boga (i svih svetaca) i života. Pobednici ništa i nikog ne čekaju. Suviše su zauzeti pobeđivanjem.
Pa, to je samo još jedan koncept, borba nasuprot krotkog prihvatanja i strpljivog trpljenja. Obuzeti borbom propuštate da uočite smisao i suštinu strpljenja. Propuštate koncept Unverzuma.
