Šta ako strpljenje nema veze sa trpljenjem i krotkošću, već sa svešću i razumevanjem? To nije prosto čekanje da vam darovi života (i bogova) padnu u krilo. Strpljenje nije pasivan odnos prema stvarnosti, nego posvećivanje razumevanju njenih nivoa.
Kada izgubite strpljenje, jer se stvari ne odvijaju kako vi hoćete (svaki prokleti semafor pokazuje crveno baš kad vi stignete na red), počnete da se nervirate i psujete, umesto da usmerite pažnju na nešto što postoji u tom trenutku, nezavisno od vaše namere i potrebe. Trivijalne su to stvari – kiša na vetrobranskom staklu, muzika sa radija, osećaj vrenja života punog osujećenih namera i frustracija svuda oko vas (što je vrlo zanimljiv predmet proučavanja, kada se zaglavite u saobraćajnoj gužvi)… Postajte mrzovoljni i osećate da vam je ceo dan propao.
A mogli ste da ga provedete sasvim opušteno, brojeći automobile oko vas, u kojima se nalazi samo vozač – slika sveta u žurbi i nestrpljenju, svako hoće da stigne kuda je naumio i svi su potpuno sami u toj užurbanoj nameri, odsečeni od svih ostalih, doprinoseći globalnom zagađenju. Mogli ste da odlučite da počnete da koristite bicikl, ili da izmislite dron, koji može da nosi ljudsku težinu. Mogli ste u mislima da se odmarate na peščanoj plaži i umesto buke i vreve, slušate šum talasa. Mogli ste da iskoristite gužvu u kojoj se čeka, da se bavite razumevanjem čudesnosti Univerzuma kome je svejedno što vi žurite na ručak i na svoju čašu piva i opuštanje pred TV-om nakon napornog radnog dana.
Mogli ste iskoristiti svoju moć usmeravanja pažnje, koja je suština strpljenja. Nemojte čekati da vam strpljenje padne u krilo, to je dar koji nosite u sebi i koji možete razviti. Počnite odmah. Nije li to pravi izazov za pobednika?
Naslovna fotografija: insatgram.com/majorstreetstyle
Aleksina Đorđević
