Da li su avanturisti neki posebno nadareni istraživači životnih izazova, površni tipovi koje mesto ne drži, adrenalinski zavisnici i neodgovorni likovi bez strukture i ciljeva?
Šta uopšte mislimo kad nekoga proglasimo avanturistom?
Šta je socijalno prihvatljiv avanturizam?
Da li se avanturisti zasite, umore i smire?
Avanturizam podrazumeva bogato životno iskustvo uz obilje događaja u koje običan svet koji živi u kolotečini porodice, posla i društvenog života, obično ne doživljava.
Kao posebno nadaren istraživač životnih izazova, avanturista možda neće morati da obiđe pola sveta u potrebi da zadovolji svoj duh i radoznalost. On može u svojoj sredini da bude neka vrsta ekscentrika, koji voli da se oprobava u različitim stvarima. Menjaće poslove i biće dosta uspešan, počeće da se bavi nekim ekstremnim sportom u poznim godinama ili će iznenada otkriti umetnički talenat, okupljaće oko sebe ljude u pokušaju da sprovede razne humanističke i ekološke projekte. Imaće imidž nepredvidivog čoveka, za koga ne znate čega će se sutra poduhvatiti, a to verovatno ne zna ni on, ali struktura njegovog života biće čvrsta logistika njegovom avanturizmu. Iako je bio konobar, akviziter, menadžer, predsednik udruženja, majstor, kuvar i ko zna šta sve još, on ima porodicu i redovno ga viđate kako šeta decu i drži se sa ženom za ruke. Ona ga, pored ostalog, i dalje voli zato što nikada nije prestao da je iznenađuje.
On je pokretač, pun duha, živahan, radoznao i aktivan celog života.
Oni avanturisti koji žive među nama, imajući sopstvenu strukturu i način života tako očigledno različit od našeg, najviše nas nerviraju
I ako jednom pokupi celu svoju porodicu i krene da gradi novu strukturu života u Australiji, verovatno niko neće biti iznenađen. Gotovo da očekujemo od avanturiste da bude sposoban da se počupa iz korena u bilo kom trenutku u životu i posadi na neko novo tlo. I to je verovatno ono što mislimo kad kažemo za nekog da je avanturista. Da on lako, neočekivano i odjednom može da uradi nešto što mi ne možemo ni ako oduvek maštamo da tako nešto uradimo.
Druga vrsta avanturista, koji verovatno jesu i adrenalinski zavisnici, jesu oni koji moraju stalno negde da idu. Oni uspevaju da se bave nekim poslom koji im to omogućava ili imaju veštine koje su svuda tražene i od toga žive. Možda su ronioci, avijatičari, surferi, čuvari prirode, lovci, istraživači, naučnici. U stanju su da zarad nekog istraživanja ili zarade žive u nemogućim uslovima i bave se poslovima kojima je retko ko sposoban da se bavi. Nova situacija je za njih izazov jači od svakog racionalnog straha, oni nemaju potrebu za sigurnošću, ali vrlo često tačno znaju gde će biti i šta će raditi u narednih godinu dana ili nekoliko meseci. Oni će se zaposliti na nekom brodu i proputovati svet. Postaće humanitarci, vojnici, plaćenici, testiraće automobile, padobrane, zaštitnu opremu, nova oružja. Rizikovaće život, odnosno, baviće se riskantnim poslovima u kojima će vrlo vešto preživljavati.
Avanturizam koji se socijalno vrednuje nikako se ne odnosi na ljude koji samo žele da nekuda idu, bez cilja i zamisli, bez namere da pomažu i da se ističu, nego iz čistog zadovoljstva. Poštovanje će zadobiti oni koji su otišli trbuhom za kruhom na daleka i nepoznata mesta, jer je običnim ljudima lakše da prihvate da je neko bio prinuđen da se upusti u avanturu, tj. da je imao dobar razlog, nego da nečija priroda zahteva avanturistički način života.
Ako očekujemo da se avanturisti najzad smore i smire na jednom mestu, onda nas verovatno nervira postojanje tako nepredvidivih oblika života koji ne podležu kategorizacijama koje su deo našeg sistema vrednosti. Ali oni neće ispuniti naša očekivanja. Neće se ni umoriti ni smiriti, jer žive tačno onako kako žele i kako im je potrebno, održavajući vitalnost, budnost i živahnost.
Ne treba ni da pokušavamo da budemo avanturisti ako to nismo, ali ako jesmo, dužni smo da se odazovemo zovu sopstvene prirode.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
